Витешко оружје стиже у Музеј Српске

У Музеју Републике Српске у Бањалуци 22. септембра биће отворена изложба "Доба витештва – оружје и оклопи средњовјековних ратника из збирки Музеја РС".

Према речима Јанка Врачара, аутора изложбе, вишег кустоса – историчара Музеја РС, поставка обухвата добро очуване примјерке хладног оружја попут мачева.

– Током насељавања Балкана, Словени су од Германа преузели дуги мач, који су Римљани називали спатха. Мачеви се према свом облику и намјени могу подијелити у двије групе, према радикалној промјени облика која је условљена појавом нове врсте оклопа којима су се мачеви супротстављали. Ова промјена одиграла се током прве половине 14. вијека, а мачеви из прве групе били су намијењени за супротстављање верижном оклопу, док су они из друге групе били намијењени за пробијање пуног оклопа – прича Врачар.

Поред мачева, каже он, биће приказана и копља која су представљала једно од најстаријих оружја средњовјековне српске војске чија је употреба била веома раширена.

– Копље, оружје војника од памтивјека, мало се промијенило у раздобљу од 11. до 14. вијека. И друге врсте хладног оружја, попут буздована или бојних секира, наћи ће своје мјесто на изложби. Од раних врста ватреног оружја посјетиоци ће моћи видјети и пушку „кукачу“ са краја 15. и с почетка 16. вијека. Од оклопа на изложби биће представљена добро очувана верижна кошуља рађена између 14. и 15. вијека, која се чува у Музеју РС – рекао је Врачар.

Поставку, додаје он, прати и одговарајући каталог у којем је дат детаљан историјски пресијек развоја средњовјековног витештва и технике ратовања, са посебним освртом на војну организацију средњовјековне Србије и Византије.

– У каталогу изложбе приказани су примјерци средњовјековног хладног и ватреног оружја од 11. до 16. вијека. Витез је био слободан човјек који је посједовао земљу, али је имао војну обавезу одређену феудалним законима. Војнички тренинг за будућег витеза, односно оклопљеног коњаника почињао је у седмој години, када би младог феудалца слали од куће и обично је довођен на двор великаша који је припадао сениору или сроднику његовог оца. Ту је младић пролазио кроз године мукотрпног тренинга – објашњава Врачар.

Изложба „Доба витештва“ и пратећи каталог, каже он, представљају покушај да се посјетиоцима и стручној јавности приближи један сегмент средњовјековне прошлости, односно начин на који су витезови ратовали и која су оружја при томе користили.

– Мачеви су били ријетки све до 14. вијека, када у употребу улазе и композитни лукови и самострјели. Од оклопа су имали верижне кошуље, да би од 14. вијека ушао у употребу плочасти оклоп у западном стилу, док су шљемови увожени и са Запада и са Истока. Под сталним притиском Османлија у другој половини 14. вијека, Србија је увозила све више оружја са Запада, посебно из Венеције и Ломбардије. У 15. вијеку све боље опремљени српски витезови били су готово идентично опремљени као и италијански – рекао је Јанко Врачар.