Вишеград: Матурска шетња и пријетња

Информације да је руководство вишеградске средње школе забранило матурантима да продефилују кроз Андрићград подигла је поприличну прашину, а поводом случаја огласило се и министарство просвјете и културе Републике Српске.

Из слике која илуструје текст види се колико је то извјештавање било објективно

Поводом овог случаја огласио се један од прозваних – професор Жељко Арсић.

…

Већ одавно у овој држави присутна је политизација цјелокупног друштва и друштвених догађаја почев од кориштења јавног тоалета па до матурске вечери. Тако је и ова матурска вече на општу жалост дубоко исполитизована.

Нисам припадник нити једне политичке партије већ дуги низ година па тако немам ни моћне заштитнике због чега сам највјероватније изабран као жртвено јагње због политичке промоције СНСД-а. Политичка сцена се толико искомпромитовала да би ме лично било стид пред мојим суграђанима који ме добро познају да припадам било којој политичкој опцији.

Препуцавања политичких странака преко леђа ученика у овом граду траје већ читав низ година што нити закон дозвољава нити је људски а и нормално.

Неки бивши помагачи индоктринацијом ученика политиком су дебело аванзовали за свој минули рад због чега су смјештени у удобне фотеље као награда за њихов минули рад. Њихови следбеници, иначе бивши ученици за својим патроном одлазе на веома добро плаћена мјеста и тако ријешавају питање посла које је круциално у данашње вријеме. Напомињем да је са тим ученицима рађено још у доба када су поменути моћници радили као професори у школи. Такве личности блате сада моје име по медијима и ако нисам ни сличан њима, нити желим такав бити.

Ђак генерације поучен тим свијетлим примјерима највјероватније због положаја свог оца био је присиљен да у моменту када сви други матуранти одлазе на матурску забаву у вишеградску бању својим одласком и фотографисањем по Андрићграду јавно покаже своју лојалност политици која јој је оца избацила на површину и додјелила му директорску фотељу. Нисам сигуран да је у том моменту размишљала да може да нашкоди тројици поштених људи који са том политичком игром немају везе.

Како би се ова бесплатна реклама за Андрићград што боље продала у медијима господину Жану и једном професору пословно везаном за Андрићград биле су потребне жртве. Политичке странке имају своје плаћене адвокате због чега дотична господа бирају политички неангажоване професоре који од својих плата једва преживљавају и немају новца за скупе тужбе нити имају моћне заштитнике у политици.

Ова времена ме страшно подсјећају на период Информбироа када си могао проскрибовати било ког поштеног човјека како би постигао неку материјалну или политичку корист.

У овом граду је то индикативно како 1948. године тако и данас када су многи људи са скромним умним способностима доспјели на високе политичке позиције захваљујући својим полтронским манирима.

Политички пројекат „Андрићград“ ме ни мало не интересује као такав, већ тај простор посматрам као мјесто гдје с времена на вријеме треба отићи да би се присуствовало концертима и другим догађањима у колико сматрам да су интересантни и забавни. На неколико тих догађаја сам и био присутан не гледајући да ли ћу се својим присуством некоме замјерити или ће неко на то гледати благонаклоно.

Мислио сам да својом неутралношћу против себе никада нећу изазвати мјесне политичке богове и тако на себе привући њихов бијес. Дебело сам се преварио јер су моју неутралност схватили као слабост. Њихов мото је ако ниси за њих онда си противник и као такав требаш бити означен за одстрел.

У овом случају ми се чини да је кампања уперена против мене баш превише болесна и било ко у будућности у колико објави неку нову лаж нећу се оглашавати.

Мени је довољно да ме моји суграђани добро познају и сасвим добро разумију шта ми се дешава.

Пошто нисам материјално добро стојећи одлучио сам да подигнем кредит и тужим људе који су ме блатили по медијима као и медије који су преносили не провјерене податке. У тим медијима ја сам поистовјећен са Муратом Шабановићем и ако сам ратни војни инвалид што ме је изузетно погодило. За моје име су везали и организовану групу под називом „покрет отпора“ против Андрићграда, говорили су да сам физички спријечавао дјецу која су се крила око старих кућа да би дошли до Андрићграда и друге квалификације које нису достојне човјека. Моји суграђани ме познају и у то не вјерују али те све неистине објављене су у три државе. Ја и моја породица претрпјели смо прави пакао у току викенда. Такву хајку нису медији правили од убиства Осаме Бин Ладена. Да ли сам ја такав? Нек закључе моји вишеграђани и многе генерације ученика који су ми се ових дана масовно јављали и нудили своју подршку коју сам ја одбијао јер нисам хтјео да мјешам дјецу и тако их изложим јавном линчу који сам ја на својој кожи добро осјетио.

Проф. Жељко Арсић
Вишеград 03.06.2013. година.