Удавни суд БиХ и тачка без повратка
Српски политичари су до сада исказивали све симптоме синдрома скухане жабе. Да ли ћемо сад знати искочити из котла? Редакција Фрорнтала, као јединог ћириличног портала западно од Дрине, и као нека врста идеолошко-медијске групације, јединствено се залаже за што виши степен државности Републике Српске, као јединог гаранта мира у будућности и напретка у региону. И […]
.jpg)
Српски политичари су до сада исказивали све симптоме синдрома скухане жабе. Да ли ћемо сад знати искочити из котла?
Редакција Фрорнтала, као јединог ћириличног портала западно од Дрине, и као нека врста идеолошко-медијске групације, јединствено се залаже за што виши степен државности Републике Српске, као јединог гаранта мира у будућности и напретка у региону. И поред наглашене међусобне индивидуалности, немамо проблем са изражавањем колективног згражавања над одлукама тзв. Уставног суда БиХ.
Да се одмах разумијемо, ова ствар није од јуче. Ово је само наставак упорних настојања да се доведе до разградње Дејтонског мировног споразума, што је друго име за припремање услова за нови рат. То се свакако мора спријечити.
Од завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата, политички представници Републике Српске су без озбиљније борбе и отпора предали преко педесет њених надлежности. Чак и након промјене политике СНСД ка заштити и унапређењу националних интереса Српске, барем у медијско-предизборном смислу. Успјели су да гласовима својих посланика уграде Арбитражну одлуку за Брчко у тзв. Устав БиХ. Затим је, уз такву спремност на савијање кичме, Уставни суд Републике Српске пресудио да симболи земље којој је он суд, заправо нису уставни!?
.JPG)
У овом тренутку најпогубније је набрајати ко је и за шта крив до сада, пошто је јасно какву су улогу имали појединци и партије које су сада у републичкој опозицији. Но, они који су на власти, сносе највећу одговорност за оно што нас чека. Тако смо у само неколико посљедњих година остали и без онога што чини идентитет једног народа, а то је грб и химна Републике Српске, који су замјењени неким новокомпонованим рјешењима која нипошто не могу бити достојна замјена. Нити смију!
Тзв. живот под великим бијелим бванама
Много тога се у институцијама франкенштајнске државне заједнице Српске и Ефбиха мора звати такозваним. Како другачије називати лажну установу тзв. Уставног суда БиХ, у којој сједе судије које су ту по колонијалном принципу „великих бијелих бвана“? Што је термин којим су потчињени црнци, на језику свахили, називали своје расистичке господаре у колонијално пљачканој Африци. Они су ту код нас, ни мање ни више, него судије Уставног суда!?
У тако болесним и неповјерљивим односима између три народа која причају исти језик и дијеле исту историју, оптерећени фришким ратним наслијеђем и још незагашеним болом ка својим мртвима, поред два члана из сваког конститутивног народа, убацују се још по три странца. Под изговором, наравно, да ће донијети шта? Неку непристрасност? Гле чуда, они увијек гласају онако како то раде муслимански представници.
 Фронтал.JPG)
Сада се кренуло са новим ударом на идентитет државе за коју су гинули борци Војске Републике Српске, те су себи дали за право да прогласе неуставним оно што је у основи Дејтонског мировног споразума и толике године траје. А то је наше право да смо то што јесмо, без нарушавања права неких других да и они буду шта хоће.
Гажење црвених линија
Требало је одавно изаћи са оваквим ставовима какве смо чули од наших изабраних и именованих представника. Дакле, да смо јединствени у томе да ћемо свој дан постања наставити славити без обзира шта о томе мислила три правно-политичка гастарбајтера, на радно одређено вријеме запослена у тзв. Уставном суду БиХ.
Посебно охрабрује што по јуче изреченим ставовима, јединствену позицију заступају и они који су у републичкој опозицији, као и они који су опозиција у наметнутим институцијама државне заједнице. И то мора потрајати!
 Фронтал.JPG)
Српска је требала заузети такав став још у вријеме насилне и нелегалне смјене демократски изабраног предсједника Николе Поплашена, од стране Високог бване Вестендорпа. Требало је то учинити и поводом утапања Војске Републике Српске у трагикомичну реинкарнацију ЈНА, по имену тзв. Оружане снаге БиХ. Требало је то учинити и када су исти такви покушаји ишли ка Полицији Српске, а посебно када су грађанима РС одузимали основна људска права и личне документе. Требало је, али никад није касно да се почне.
Сада је тај тренутак.
Ништа се неће десити, уколико не буде нејединства
Шта се, па, може и десити уколико Народна скупштина Републике Српске још једном гласањем потврди да јој не пада на памет да поштује одлуке колонијалних представника у тзв. Уставном суду?
Ништа!
Након обарања руског авиона од стране Турске у Сирији, терористичких напада у Паризу, мигрантске кризе и натезања око Новорусије и Крима, односно Украјине; свијет забављен међусобним обрачунима, те Авганистаном, Ираком и Сиријом; нема кад да се замлаћује са иживљавањем ратних хушкача као Бакир Изетбеговић, који прижељкују неко друго полувријеме у рату који је одавно завршен. Посебно нема војних снага које би наметале рјешење по укусу три весељака на стану и храни у Сарајеву.
 Фронтал.JPG)
Овом приликом треба позвати на јединство свих грађана, од најобичнијег пореског обвезника, до вршиоца високих државних функција, да се јасно одреде о томе како 09.01. остаје трајно важан датум са ове стране границе договорене у Дејтону. Као и у свему у животу, и овдје ће се рачунати искључиво упорност и јединство.
Нема потребе да се зове патријарх Иринеј, као у Бијељинском игроказу, јер је довољно прича о Српској као православној џамахирији, нити у том правцу развоја треба да тежимо. Јединство је неопходно код свих здравомислећих људи, религиозних и секуларних, који су свјесни значаја постојања Државе Српске, за мир и несметан развој свих њених грађана. А то су сви са бар мало соли у глави.
На сваки датум у календару празника Дејтонске Долине Плача, па и на онај 25.11. који се слави само у Сарајеву, у православном календару се може наћи светац, на основу којег би некакви странци обарали четвртвијековне традиције.
Јасно је да чак и онима којима Дан Републике до сада није био претјерано битнији од нерадног дана, од јуче овај дан значи много, много више.
У том свјетлу, Фронтал вам унапријед честита Дан Републике и почињемо припреме за прославу.
Гуглајте ћирилицом!
1. „Ово је само наставак упорних настојања да се доведе до разградње Дејтонског мировног споразума“
2. „Како другачије називати лажну установу тзв. Уставног суда БиХ, у којој сједе судије које су ту по колонијалном принципу „великих бијелих бвана“?“
——————————————————————
Ljudi, to je slovo Dejtonskog mirovnog sporazuma i institucija po funkciji i strukturi propisana tim sporazumom.
Ne može se istovremeno pozivati i braniti Dejtonski sporazum, a odbijati prihvatiti odluke čija nadležnost proizilazi iz tih odluka.
Odbijanjem autoriteta i odluka Ustavnog suda BiH odbija se sama suština Dejtonskog MIROVNOG sporazuma.
Наравно да ће се у овој нашој отаџбини Српској и даље славити Дан Републике, и наравно да ће то бити 9.јануара. Прича јесте опасна, и наравно да је циљ даљње урушавање Српске.
Овде је неопходно јединство свих српски политичких опција, странака, блокова. Наравно да је важна економија, али и разводњавањем ове приче око Дана Републике (по систему, маните то, од празника се не живи, јер ако банкротирамо, бла, бла …., па извините господо, учините да не банкротирамо, сви имате удео у власти, или на нивоу наше отаџбине Српске, или на нивоу заједничких нституција) трасира се пут да се наставе све јачи притисци, временом и маргинализује овај за Српску важан дан.
Слога међу плебсом у Српској постоји, овај дан ће се наредних година све свечаније празновати, слога међу српским политичким елитама је неопходна, ову пресуду са презиром игнорисати (а то и тако раде ови у фед.БиХ, или пак тзв МЗ, или ЕУ на примеру ССП са БиХ, шта је са имплементацијом пресуде Сејдић-Финци), по потреби и изругивати (то је могуће само ако се успостави јединство унутар Српске), такође треба и осмислити потезе у времеу будућем.
И госп.Иванић треба мало да мрдне ку*цем, да и он мало тужака, подноси апелације за разне одредбе Устава фед.БиХ, наравно пре свега на наметнуте државне симболе (грб и заставу) државне заједнице БиХ, и још много чега (иако је наравно пораз увек резултатом 4:5 известан, али чисто да се разоткрије дволичност ових судија странаца и које је ругло тај тзв уставни суд).
Како год, Српска има свој пут, знамо шта ћемо и када празновати, у неку нервозу не треба упадати, пажљиво вагати, процењивати, промишљено и опрезно деловати, ко зна зашто је ово добро.
Nakon ovog slijedi apelacija o ustavnosti imena Republika Srpska. Raduje me cinjenica da je i SDS precizirao svoje stavove nakon one nit smrdi nit mirise press konferencije. Ovo je definitivno crvena linija preko koje se ne smije preci. Nisam pravnik, ne znam kako rijesiti ovu situaciju na najbezbolniji nacin. Nesto se mora pronaci. Recimo, sa pravnog aspekta, ako Skupstina i Ustavni su RS konstatuju da dan RS ne krsi ustav RS, kakva bi tu bila situacija? Kako su definisane i podjeljene nadleznosti izmedju US bih i RS?
Srpska u svojih 20 i kusur godina ima bar desetak datuma koji su jednako važni kao taj 09.01. I svaki od tih desetak datuma može ravnopravno nositi Dan Republike.
Odluka ustavnog suda nije našim budžetlijama zabranila da slave Svetog Stefana. Baš kao što recimo naša policija slavi Aranđelovdan a Banjaluka slavi Spasovdan, Doboj Preobraženje.
JBT ukinuli sam orla Nemanjića a da neće datum Dana Republike.
Fakat nismo pragmatični. Kurčimo se bez osnova i potrebe. Pogotovo je šuplja priča kako se ništa neće desiti ako ne bude nejedinstva i kako ovolike bombe na Bliskom Istoku garantuju mirno nebo iznad Bosne.
Бакира (као и Додика) у циљу генерисања криза и дестабилизације Балкана и Европе одржавају деценијама, „узгајају“ и „залијевају“ Американци. Ово је красан Бакиров набачај Додику на волеј да се скрене пажња с економских проблема (и Северининог српског вјенчања 🙂 ). Додик је увијек имао таквог контрапартнера у бошњачком врху. Некад су то били Силајџић, па Церић. Ипак, ово је прилика и Босићу да разбије Додикове спинове о „Бакировим Србима“.
Синоћ је Пух јавно питао зашто је одлука суда политичка, па ћу копирати одговор, који је у духу овог текста:
Drazen Milosavljevic
Пух, имаш ли Ти Срба међ’ пријатељима? Видим да имаш углавном оне који су трајно залеђени у 1992. години, у коју нас враћају и Бакир и Уставни суд БиХ. Одлука је политичка, јер се гласа по националном кључу (политика над правом) и одлуке доносе прегласавањем. Баш како је био случај с првомартовским референдумом, који је био повод за рат и стварање Републике Српске, као облика организовања у циљу заштите националних интереса српског народа. И овај пут су Срби прегласани. Ако је у питању секуларни празник, онда не смије бити проблем што се поклапа са неким вјерским празником. Битно је нагласити да је Република Српска настала 9.1.1992. године, дакле прије било каквих злочина или етничког прогона. Дакле, настала је као потреба за заштитом интереса српског народа (који је гласао за останак у Југославији), а не као резултат било каквог геноцида. Суд је могао оспорити само вјерски карактер Дана Републике, а никако сам датум. На крају, ратно руководство Срба је правно процесуирано, неки и издржали своје казне. У политици нема никог битног из тих мрачних времена. А шта је с Бошњацима? Из ког времена је Бакир? Ко је кажњен што је први увозио Сиријце у Европу, који много прије ИСИЛа одсијецаше главе хришћанске? Из ког времена је Џаферовић? Гдје су Кебина документа? Гдје су судски процеси за сарајевске „шеве“? Да ли се не објављују резултати пописа, јер ће показати да у Сарајеву, Зеници и Мостару живи много мање предратних Срба него Бошњака у Бањалуци, Приједору и Бијељини? Како су Бошњаци након „геноцида“ са 43% дошли до 49%? Све ово нас вуче уназад у 1992. годину, у предвечерје рата, са Бакиром Изетбеговићем као протагонистом и Пуховим пријатељима који прижељкују рат ради ребанша, ради уништења Српске. И што не би, кад готово нико није кажњен за прогон Срба, ликвидације цивила, паљење села, одсијевање глава? Порука хашког политичког и бх политичких судова је јасна: „Можете некажњено прогонити и убијати Србе.“. Но занемарујете да је цијела Европа фашистичка (показало се у односу према имигрантима и крсташким походима на Сирију, Либију, Ирак, Афганистан), да им овдашњи Срби требају за контролу радикалног ислама на Балкану. С друге страни, Американци играју на Бакира, јер им требају кризе и ратови у Европи, требају им поново ваше жртве, као у Сребреници. Умјесто партнерства Срба и Бошњака, ви бирате Бакира и повратак у предвечерје рата 1992. године. Немојте сутра зажалити!
Umjesto teorija zavjera i slavskih prica ima li neko ideju kako ovu situaciju prevazici?
@podv0r
Колико плаћате идеју?
Мислим, никад ја не бих наплатио, али неки људи мјесечно узимају у просјеку 9 просјечних пензија да би дали идеје како превазићи.
Mislim da je ovo pravi trenutak da se kaže ne ovakvom pravnom sistemu u BiH. Za ovih 6 mjeseci ima dovoljno vremena da se pripremimo, pravno postavjetujemo i kroz referendum izjasnimo da nismo za ovakav pravni sistem u BiH, a onda narodnom skupštinom proglasiti da odluke tužilaštva i suda BiH ne važe na teritoriji RS.
Ono što je bitno, najbitnije, važno i najvažnije protiv čega svijet neće moći je da svi do jednoga političara u javnost povodom ovog pitanja izađu kao „jedan“ sa istim izjavama, istim prijedlozima, istim stavovima i istim odgovorima na hipotetička pitanja koja slijede na dalje. Zato je bitno dići pravni sistem RS „na noge“ od Trebinja do Novog Grada i da svaki pravnik iznese svoje mišljenje, prijedloge i viđenja na novonastalu situaciju i na onu koja slijedi.
Ovo je jedinstven trenutak da pošaljemo poruku svijetu da ne želimo ovakvo pravosuđe, političko pravosuđe i političke odluke. Što neko reče ovdje da RS ima toliko važnih datuma i da dan može proslavljati i neki drugi dan osim 9. je u startu pogrešna izjava i nije stvar u tom danu stvar je u onom što slijedi a slijedi apelacija na institucije, na jezik, na ime, na narod. Jednostavno tom bolesniku u Sarajevu je životna misija da nas poništi kao narod.
Men se čini da se radi o samo još jednom voleju koji je Bakir nabacio jaranu baji i da se nepotrebno diže prašina.Puno veći gubitci za RS su bili gubitak vojske himne… pa niko qrcem nije mrdnuo ni sadašnja vlast ni opozicija
мицо,
не разводњавај.
Тачно је да је ово Додику добро дошло, међутим није тачно да је намјерно.
У ствари намјерно је, то је био тест Бакиров и ментора да виде каква је кичма савеза и Босића.
Што то Бакир не уради Србима док смо доле били јединствени, што се сад стави на дневни ред Уставног суда ово,баш кад смо подијељени и завађени?
Да није случајно?
Случајно се мицо ни дјеца не праве, не можеш остати трудна ако неко намјерно не заборави на рикверц, ваљда бар то знаш, зар не?
Лазаревићу, одгледах гостовање господина Босића у емисији „Став“. Сваку његову реченицу могу потписати. Иде на састанак у Палату предсједника. Неће поштовати одлуку. О спољној политици, Русима и Америма мудро збори. У вријеме подношења апелације СДА и СНСД били су у коалицији на нивоу БиХ.
Alas,
Jedinstveno djelovanje oko kljucnih pitanja je osnovni preduslov zastite nasih interesa, s tim se slazemo.
Moje pitanje je bilo upuceno pravnicima. Kako pravno djelovati? Koje bi pravne posljedice bile da US RS donese suprotnu odluku, da kaze da je dan Republike u skladu sa ustavom.
Морам по други пута коментарисати. Сада ће ићи оркестрирано спиновање и политичких елита и медија у федералном Сарајеву у стилу; пресуда се мора спровести, па онда мало попуштања како они ето поштју Српску, али ето овај датум није прихватљив, па ће мало подло провући да дан ДМС није лоша идеја (ово је посебно подло прорачунато, јер ако би недај Боже то прихватили, врло брзо би се почео оспоравати ДМС, и ту је итекако важно када је конституисана Српска, пре или после ратног хаоса), итд.
Али погледајмо мало пресуду Сејдић-Финци. Годинама смо имали присутне претње из бела света да без имплементације те пресуде БиХ не може никуда, да неће ни бити признати резултати избора, а када је запело у компликованим хрватско-бошњачким односима у фед.БиХ (а и једни и други имају подршлу моћних играча), некако се напрасно заборавило све то, чак је ЕУ одмрзнула ССП са БиХ иако је годинама тврдила да је тако нешто без имплементације ове пресуде апослутно немогуће. Тако то иде са пресудама, пожељно је да се спроведу, али ако запне, јеби га, шта да се ради.
Како год, притисака ће бити, али ако у Српској странке буду јединствене (а овде се бојим само нејединства, и да неко не крене са причом, ма манимо то, има важнијих питања, па оно морамо бити легалисти, па ајд спшровешћемо је, удовољићемо некако, па онда ајмо гледати економију, итд, слажем се ја да је економија важна али и ово је важно), лако ће бити отрести те притиске.
Наравно и правници морају видети тачно шта та пресуда захтева, ту је у правилу важније образложење пресуде од саме пресуде. По мени је време и да се крене офензивније, да и српски члан председништва крене са апелацијама (па на крају некад и кренути са одговором на бројне пресуде уставног суда, рецимо када је био споран грб Српске, оспорити и грб и заставу државне заједнице БиХ). Наравно, знам ја да је то битка без изгледа на победу јер ће пресудом увек резултатом 5:4 бити одбачене такве апелације, али некад и такве поразе треба користити као вид притиска и временом доказати (уз наравно медијско спиновање) двострујке аршине страних судаца, а и колико је то изопачена прича.
Није добро ни кренути острашћено, већ смо једном пре пар година имали рђаво искуство око фарсе са ЈМБГ када је брзо спласнула одчучност српских посланика у заједничким институцијама (а неки попут Николе Шпирића су итекако роварили да разбију ту одлучност), већ пажљиво вагати потезе, промиђљено и прорачунато деловати, корак по корак, али предуслов је да српске партије буду јединствене, и посебно да око ових питања постоји усаглашеност српског члана председништва (а госп.Иванић се не оглашава, а требало би) и председника републике, колико год постојала нетрпељивост око других ствари.
Не мора се ни излазити у јавност са потезима, али треба деловати, сваку прилику (па био и рђав повод) користити за додатни притисак, не попуштати, и зајебати више са неком коректношћу, уважавањем оних незајажљивим којима је угодити немогуће.
Политика је прљава игра, ту важе и прљава правила, време је и да се Срби дозову памети.
@podvor
Не могу они оспорити име Република Српска, јер не може бити неуставно оно што је садржај Устава. Мислим да сад Уставни суд Српске не може донијети одлуку да је Дан Републике уставан, па да то иде на неку међународну арбитражи. Овдје уопште треба оспорити рад суда који ради по политичким, а не правним принципима. Једноставно, српски представници кажу, као и 1992. године „излазимо из нефер игре, у којој нас прегласавате“. Ja бих опструисао функционисање свих бх институција, ако се већ игра прљаво. Тражио бих обуставу рада Уставног суда БиХ док се из њега не избаце странци. По садашњим правилима игре, Бошњаци могу прегласати против воље више од 50% становништва БиХ, што је још горе од „један човјек, један глас“, оног због чега смо увучени у рат 1992. године. Хоће ли ико затражити избацивање Бакира из политике? Он је човјек из мрачне прошлости. С таквима се не може напријед.
Alas,
Jedinstveno djelovanje oko kljucnih pitanja je osnovni preduslov zastite nasih interesa, s tim se slazemo.
Moje pitanje je bilo upuceno pravnicima. Kako pravno djelovati? Koje bi pravne posljedice bile da US RS donese suprotnu odluku, da kaze da je dan Republike u skladu sa ustavom.
Mislim da nigdje na svijetu nema da u ustavnom sudu jedne države sjede ljudi koji nemaju veze sa tom državom, tj stranci. Plate basnoslovne, pare naše, igraju kako im Bošnjaci kažu jer ih je najviše u BiH itd.
Eto dobre polazne osnave za rekonstrukciju Ustavnog suda. Za početak deportovati te strance svojim kućama, a sumnjam uopšte da su neke istaknute ličnosti iz te oblasti u tim istim državam odakle dolaze. Odlična polazna osnova za rekonstrukciju suda, stranci kućama.
Најбољи одговор је да овог пута прославимо Дан Републике свечаније него икад. Зато предлажем да свако, ко нема, набави заставу Републике Српске и да 09.01 сви истакнемо заставе на своје куће,станове, предузећа и институције. Нека виде колико нас је и да нас нико не може докидати за наша права.
@алас
Ја написах да је реакција српских политичара ЛИЈЕЧЕЊЕ ПОСЉЕДИЦА. Превенција би била спречавање одлуке о конститутивности, а терапија узрока детронизација или бар условљавање Бакира. Апсолутно дијелимо мишљење да су из СзП моралу условити Бакира да повуче апелацију, па и да је први то требаи господин Босић. Но апелацију је Бакир поднио у вријеме коалиције са СНСД, прије готово три године, а ви не помињете не Додика ни СНСД. Чудно, зар не?! Није ли он могао условити одмах коалиционог партнера? Могао је. Могли су он и Босић заједно, кад су потписали платформу. Али нису. Нити иједан данас тражи ревизију насилних одлука високих представника или докумената потписаних под уцјенама и пријетњама, попут оног Извјештаја о Сребреници.
Неки коментатори предлажу да српски политичари подносе сличне апелације, што сматрам да је тотално погрешно, јер се тиме даје легитимитет политичком суду и прихвата принцип „кадија те тужи, кадија ти суди“. Сеада Палаврић до јуче је сједила уз Бакира Изетбеговића у ПСБиХ, као СДА посланик, а данас оцјењује његову апелацију.
Међутим, добра контра би била да се тражи дејтонских 49% територије БиХ, поштовање одлуке о конститутивности у свим кантонима ФБиХ.
„Додик је једноставно за Босића и Тадића, по питању Сарајева и странаца политичка институција“
Мислите громада? Јооооој, Фројду је требало по пет година да извуче неке ствари из људи. Зар је толико тешко било признати?
Ako govorimo o jedinstvenom djelovanju politicara povodom ovog i slicnih pitanja onda bi i participanti na drustvenim mrezama trebali jedinstveno djelovati. U raspravama o ovim pitanjima ostaviti animozitete po strani.
Mislim da je ovo pravi trenutak da se održi referendum u RS povodom pitanja suda i tužilaštva a da Naradno skupština, nakon očekivanog odgovora, odradi ostatak posla. Time bi dobili da sudovi u BiH nemaju nikakva ovlaštenja na teritoriji RS i moralo bi se konačno sjesti za sto i rješiti ovaj problem. Kako nisam pravnik ne mogu reći da je ovo definitivno najbolji postupak jer ne znam kakve bi to negativne pravne posljedice po našu RS moglo da proizvede.
Веома лоши потези садашњих представника у Сарајеву и неслога два блока, кривци су за ово понижење српског народа.
Писао сам раније,(прије засједања суда) да се ово мора ултиматумом изласка из власти и свих институција у Сарајеву спријечити, не то осуђивати са накнадном памети, као што то сад многи раде.
Пошто је логично шта ће се данас договорити „наши“,те на Скупштини то верификовати, остаје нам само да чекамо иза нове године, када ће се неко због нечега, повући из договора.
Ово су моје прогнозе, до сада сам увијек 100% био у праву, што доказује да Лазаревић и ЗОРА знају како треба, добро промишљају и воде национално одговорну политику.
Да закључим званичним ставом ЗОРЕ, послали смо саопштење које нажалост није објављено.
У њему смо предложили ванредну Скупштину свих наших посланика, носиоца власти, удружења грађана и осталих институција(сенат, анурс, универзитети), доношење одлуке да се повуку сви наши из Сарајева док се не испуни захтјев са Скупштине, захтјев који се односи на укидање ове понижавајуће политичке одлуке, те он пошаље високом представнику(једини који то правно може) да на име Бонских овлашћења поништи одлуку.
По нама захтјеву ОХР-у, односно Инску, треба да стоји и други ултимативни захтјев, захтјев да поништи вануставну одлуку о укидању грба, химне и заставе српског народа.
Образложење
То су историјски симболи српског народа,они су као такву унесени са српском конститутивношћу у прву и другу Југославију, те као званични симболи српског народа унесени у Дејтонски споразум са Републиком Српском као правним, политичким и територијалним оквиром организовања српског народа, све то на основу одлуке 83 легитимно изабрана и конститутивна српска делегата-посланика у бившој СРБиХ, републици створеној на основу уноса конститутивности српског народа.
Одлуке донесене 09.01.1992 године донесене од стране конститутивних српских делегата због кршења Устава делегата остала два конститутивна народа.
Одлуке која је била легитимна на основу тадашњег Устава.
Значи, правно, морално и историјски оправдане одлуке, која је своје правно међународно признање добила потписивањем Дејтонског спразума, од стране представника конститутивног муслиманског и хрватског народа, те УН-а.