Трка у задуживању: Треба нам нормална централна банка
Задуживање је свјетски тренд. Државе се утркују која ће се више задужити и која ће ниво задужења подићи дебело изнад нивоа годишњег домаћег производа. Ми смо мимо свијета. Не пратимо трендове. Не само да нас трка у задуживању мимоилази него је атмосфера у нашој јавности са потпуно супротним предзнаком. Ствара се привид презадужености и диже […]
Задуживање је свјетски тренд. Државе се утркују која ће се више задужити и која ће ниво задужења подићи дебело изнад нивоа годишњег домаћег производа.
Ми смо мимо свијета. Не пратимо трендове. Не само да нас трка у задуживању мимоилази него је атмосфера у нашој јавности са потпуно супротним предзнаком. Ствара се привид презадужености и диже паника поводом тога.
Са друге стране европска јавност, поред никад већег државног дуга врши притисак да се задуживање додатно убрза и да се прекине са политиком штедње!? На сцени је потпуна замјена теза. Њемачка држава у својој модерној историји никада није била оволико дужна а демонстранти пале аута и разбијају излоге због мјера штедње. У потпуној су заблуди јер Њемачка троши више него икада до сада. Иста је ствар и са осталим европским државама. Ако већ нису достигле, срљају ка нивоу дуга изнад годишњег домаћег производа. Оваквом политиком руше се економски постулати из ере стварања ЕУ и прелази се у нову фазу монетарне науке и праксе.
У БиХ, као ни по ком другом питању, постоји консензус – монетарна политика нам не треба. Нико се није потрудио да процјени трошкове овог консензуса али не видим нити једну снагу која би могла елиминисати наш страх од штампања пара. Нико утицајан не размишља да усвоји нови закон о ЦБ БиХ и прекине са механизмом валутног одбора.
Дакле, немоћни смо својом вољом. Можемо само да трпимо посљедице монетарне политике из Берлина и Брисела. Наше девизне резерве су 15 милијарди марака и за годину дана изгубили смо на њиховој реалној вриједности скоро трећину. Трендови ће се наставити. Из мјесеца у мјесец за те своје новце моћи ћемо добити све мање бразилске кафе и кинеске техничке робе. У ЕУ џепове за само годину дана слило се 4 или 5 милијарди наших марака. То је скоро 20% свега оног што произведемо у току године дана. Својевољно смо опљачкани јер се плашимо да ће наши политичари и наши банкари штампати новац и довести нас до троцифрене инфлације. Својевољно смо опљачкани јер се плашимо властитог монетарног суверенитета. Плашимо се хаоса и дебелим милијардама плаћамо цијену тог страха.
Шта нам је чинити? Очигледно да имамо кадровских проблема. Очигледно да немамо људе који нам улијевају повјерење и у чији потпис вјерујемо. Толико пута су нас слагали и преварили да више волимо своје тешко зарађене новце слати за Брисел него покушати зауставити тај ток. А они из Брисела ако нас се сјете и врате нам по коју мрвицу – добро и јесте. Вођени смо потпуно погрешном логиком. У турска смо времена знали ударати на караване и отимати благо а сада добровољно пристајемо на пљачку.
Нама је потребна нормална централна банка. Она сама по себи неће ријешити нагомилане проблеме али ће ублажити хајдучке насртаје на наше џепове. Чини ми се оправданим да на чело ЦБ доведемо странца и поштено га платимо да ради гувернерски посао.
Трка у задуживању утиче на све и свакога. Биће и о томе ријечи.
Nemojte tako, evo bratska Turska.
Vratili dug MMF-u ismanjuju ukupni vanjski dug.
Šini mi se opravdanim da na čelo CB dovedemo Turčina i pošteno ga platimo da radi guvernerski posao.
Нико утицајан не размишља да усвоји нови закон о ЦБ БиХ и прекине са механизмом валутног одбора.
Postoje debeli razlozi zašto je to tako. I hvala dragom Bogu pa je tako.
„У ЕУ џепове за само годину дана слило се 4 или 5 милијарди наших марака.”
На шта се ово односи?
Што се тиче штедње – ако сељак којем се имање распада дигне кредит од 50’000 КМ, да ли он треба да штеди или да инвестира те новце у имање? Или да их дијелом раздијели дјеци-нерадницима, а дијелом потроши на курве, виски и доградњу трећег спрата, па да онда диже нови кредит како би отплатио стари и кука комшијама како га банке израбљују кад дође вријеме за наплату дуга?
Што се тиче штампања новца – то би можда користило функционалној, правној држави са малим и (или бар „или”) ефикасним бирократским апаратом и занемарљивим нивоом корупције. Код нас штампање новца значи једино више новца да га прогута мрак власти, њених кумова и партијске војске бирократа. Онда ће тај исти мрак да кука како су нам „страни центри моћи и НВО” потурили причу о штампању новца да би нас уништили, те да због њих морамо да смањујемо плате и пензије да бисмо санирали штету коју су нам нанијели.
Није проблем у кредитима, већ шта се с њима уради, као што није ни проблем у штедњи, већ у томе гдје се штеди. Није проблем ни у бирократији, већ колика је и колико је ефикасна.
Корупција јесте проблем, али је она неминовна и проблем је каква је и колики јој је обим. Велика је разлика између западне и наше корупције.
На Западу корупција значи намјештање тендера за економски оправдану изградњу давно планираног моста. Па онда они који су учествовали у намјештању тендера омасте брк за које милионче, а мост се и даље изгради поштујући све остале прописе. Када слободни медији открију корупцију, грађанско друштво се диже на ноге, гласачи кажњавају умијешане политичке партије, а независно судство ради свој посао.
Наша корупција значи нешто друго. Предсједников кум, власник грађевинске фирме, која, захваљујући његовој спрези с влашћу, посједује монопол на цијелој територији државе, одлучи да омасти брк и са предсједником састави план изградње моста насред ливаде, гдје нема ни брдâ да се повезују, ни ријека да се премошћавају. Предсједник, наравно ван својих овласти, прогура тај „пројекат” кроз корумпиране бирократе запослене преко партијске линије. Отму се посједи насељеника ливаде. Паре из буџета и, евентуално, структуралних фондова ЕУ се подијеле између предсједниковог кума и предјседника. Пар багера дјелимично разровари ливаду. Прође неколико мјесеци и „пројекат” се напусти као неисплатив. Сви ово знају, али сви ћуте. Ко год то спомене у јавности, јавни медијски сервис, сервис свих грађана, жигоше га као страног агента који кокетира са „онима који нам желе зло”, а „независно” судство га гони због клевете. Касније се кум и предсједник посвађају и кум мора да бјежи. Наравно, народу је ово смијешно, будући да је народ већ одавно изгубио разум и сад се налази у тешком делиријуму. Како и не би, кад му је ово свакодневица бар огромним дијелом посљедњег миленијума, независно од тога која власт владала.
И онда се ваља нека прича о израбљивању од стране Запада, који је труо, декадентан и злонамјеран зато што се води својим интересима (који не морају нужно бити у супротности с нашима) и који је такође препун корупције.
Приче о томе како „нама није тако лоше” и како ипак напредујемо су најобичнија глупост. Ми смо послијератна економија. Нормално је да ћемо напредовати. Кад си на нули, не можеш да не напредујеш све да хоћеш. Сав напредак који је остварен послије рата, остварен је успркос нашим властима, а нипошто не захваљујући њима. Наше послијератне власти су радиле све што је у њиховој могућности да спријече било какав напредак и све до једне су оно мало напретка који је остварен унаточ њима представљале као своје маестрално достигнуће, остварено успркос страним насртајима од којих су нас оне штитиле.
Док год се наши затвори не напуне корумпираним чиновницима и не одстрани сав вишак запослених из државног сектора, џаба је промишљати о најбољем начину да се оживи економија. То је подрезивање гранчица на хиљадугодишњем стаблу које је труло у коријену.
Наш уважени екс нашао се на терену који не разумије. Поготово не разумије да у монетарној сфери и монетарној политици нема баш ништа ново. Грчка је једнако банкротирала и давне 1898. као и 2009. Никаква иновација није штампање пара и одувијек представља двосјекли мач. Не знам на који начин је утврдио овај одлив према иностранству због фиксног курса. Као и легендарни Умичевић он мисли да је КМ прецијењен. И док Умичевић на то одговара депрецијацијом плата његових радника, екс се и не труди да нам објасни зашто би штампао паре, како би их увео у монетарну масу и које би ефекте постигао на тај начин.
У стручној јавности се о овоме наравно расправља као и о задуживању. Елем, проблем је код задуживања што је код нас приватни инострани дуг јако низак, да не кажемо миноран. Када поредите БиХ са Хрватском тебате знати да је мање од половине великог хрватског ино дуга јавни дуг. Како ми имамо предузећа која се најлакше задужују код ИРБ, а способност да се задуже вани им је никаква, укључујући и велика јавна предузећа не треба бити паметан па утврдити да је буџетско задуживање претјерано и да не може остварити циљеве развоја. Такође банкарски систем у коме банке пропадају због политичких веза није охрабрење кредиторима.
Када све ово буде схваћено онда ћемо моћи и да донесемо одлуку о државној штампарији која ће моћи да дјелује благотворно. У супротном можемо на часове код госпође Јоргованке, па мудровати о елитама које нас мрзе.B-)
Nije mi bila namjera da podgrijavam strah ili mržnju prema zapadu. Osvrnuo sam se na fenomen o kojem ništa nisam uspio pročitati a čini mi se značajan.
@ češnjak, 23.03.2015. 08:11:32
Raspisati tender, ako Turci prođu – nemam niti jedan problem da posao obavljaju i turski stručnjaci.
@ мачак, 23.03.2015. 09:59:06
Odnosi se na pad realne vrijednosti naših KM i EUR depozita.
Slažem se da korupcija jeste problem ali o njoj se već mnogo piše. Problem CB prolazi nezapažen a košta nas milijarde maraka.
@ front, 23.03.2015. 10:38:08
Mastriht je napušten a kriteriji zaboravljeni. To je novo. EU sada fantastično mnogo troši kako bi sakrila nekonkurentnost privrede. Eliminiši porast duga i dobićeš dugogodišnje negativne stope rasta u cijeloj EU. EU privrede više nema u smartfonima, računarima, tekstil i obuća su preseljeni na istok a poljoprivreda ih košta sve više.
Прије неколико дана је долар сустигао евро и због тога је БиХ за један дан изгубила 70 милиона евра (или марака, не могу се тачно сјетити).
ЕУ ће свој мањак компензовати штампањем нових новчаница, европска роба ће појефтинити тамо гдје долар влада, што ће поспјешити европски извоз.
А ми?
Изгубимо 70 милиона и поклопимо се ушима. И слушамо причу телелука како се ништа не смије дирати.
Телалук нема појма да је неликвидност основни проблем БХ привреде.
А на неликвидност итекако утиче монетарна политика.
Лакше се Додику нјаебати кеве и оптужити га за све и свашта, а он једини говори о овом проблему и нуди неко рјешење.
Ми Додика вербално, а он нас стварно ј…
Толико о Сими.
Сплачине о губицима подастрите Жељки, она је експерт за евроинтеграције .
Дакако неликвидност буџета нема везе са неликвидношћу привреде, а изградња дома пале Мајкићке је развојни пројекат.:D
front, 24.03.2015. 08:42:07 [145398]
Mogli smo malo ozbiljnije o temi da li štampati novac ili ne?
Ako da zašto da, ako ne zašto ne!!!! Sve ostalo je politikanstvo.
Treba nama štošta, a ne samo centralna banka. A najmanje od svega nam treba da nam okorjeli kriminalci štampaju pare – ustvari, to nam ne treba nikako.
„а он једини говори о овом проблему и нуди неко рјешење.“
De nek prvo riješi ruski kredit.
@херцтреф
Као штп сам у два наврата навео озбиљно би се могло разговарати само са озбиљним властима. Са људима који изгубе двије банке, пополове ИРБ, које литванци пресвуку, а има их још који их пресвлаче нема разговора. Осим здраве шале и шеге.:D
Pogrešno je priču svesti na emisiju novca. U našem slučaju jednako je bitan odabir valute u kojoj držimo devizne rezerve. Kod nas je to dominantno evro i zbog gubitka njegove vrijednosti mi konstantno gubimo. Gubimo milijarde. Trendovi će ostati isti.
Rješenje bi mogla biti promjena strukture deviznih rezervi. Povećati učešće dolara, franka, funte, jena, juana…
Evo, ja predlažem da našu deviznu strukturu promjenimo u take (nacionalna valuta Bangladeša!).