Трка у задуживању (1)

Живимо у вријеме интензивне трке у задуживању. ЕУ је убацила у пету брзину и преузела прво мјесто. ЕЦБ штампа новац без покрића, штампа 1000 милијарди евра.

Прва посљедица је суноврат вриједности валуте. Први узрок је слабљење конкурентности европске привреде. Европске фирме, њихови производи и услуге постали су прескупи за растућа азијска, афричка и јужноамеричка тржишта.

Европи пријети опасност да се претвори у највећи свјетски музеј, евентуално универзитет. Производња постаје све скупља а увоз и куповина туђег све уноснија и прихватљивија. Старе фабричке хале се претварају у ресторане и галерије, а нови погони све слабије ничу. Производња се сели изван европских граница. Европски лидери желе зауставити овакав сценарио.

Са сличним проблемима се прије 7 или 8 година суочила Америка и како сада ствари стоје – ријешила их је. Подигли су ниво дуга на ниво годишњег БДПа. Нису угрозили повјерење инвеститора а погурали су привреду и довели је до садашњих позитивних стопа раста. Сличном сценарију се надају европски фискални и монетарни моћници.

Новац више нема покриће у злату и другим чврстим валутама. Количину новца, као никада до сада, одређује потражња за новцем. Новац је потребан владама да измире, тј. занове дугове. Централне банке им излазе у сусрет и штампају. Девалвација евра би требала да подигне конкурентност европске ауто и машинске индустрије. Требала би да дио послова који сада обављају државе са Далеког истока врати радницима у ЕУ. Са друге стране, девалвација осигурава наставак трке у задуживању и финансирање увијек нових државних хартија од вриједности, финансирање дуга.

Прије политичара и гувернера са овим проблемом суочили су се свјетски брендови. Са поносом су нудили производе Мејд ин Ју-ес-еј, Мејд ин Ингланд, Мејд ин Свиден, Германи, Итали… Огромни трошкови производње проузроковани десетак пута већом сатницом европског радника довели су до тога да су сви ови производи нуђени по безобразно високим цијенама и нису наишли на посебну прођу. Сада је на реду да се европска производња погура новом политиком девизног курса и снижавањем трошкова, тј. смањењем реалних плата радника.

Бројеви су неумољиви и у овом случају изузетно велики. За годину дана, кинеском је раднику плата изражена у еврима порасла за фантастичних 50%. Тренд ће се наставити и у наредним годинама. Европским предузећима су нагло поскупили и сви производи који долазе изван ЕУ. Раст цијена кинеских у стопу прате јапански, корејски, јужно и сјеверноамерички производи.

Европа иде у правцу снижавања животног стандарда својих грађана. Европљани ће и даље живјети најбоље али разлика у животном стандарду у односу на остале житеље заједничке нам планете смањиваће се.

Посебно је питање како ова трка у задуживању утиче на наше прилике.

…

(Текст стигао у поштанско сандуче, лијепо запакован; географско поријекло, као и до сада, познато редакцији)