ТИ: Слаба вајда од ревизорских извјештаја

Транспаренси Интернашнал БиХ, уз подршку Фонда отворено друштво БиХ, објавио је Извјештај о мониторингу институција за ревизију јавног сектора у БиХ за период 2011-212, чији налази показују да се врховне ревизорске институције (ВРИ) и даље суочавају са бројним проблемима који коче њихову ефикасност, независност и надзор над радом јавних институција.

За разлику од већине земаља Европске уније, правно-политички и регулаторни основ за рад и надлежности ни једне ревизорске инситуције у БиХ никада није постављен у актуелне уставе ентитета, БиХ и Брчко дистрикта, који не познају функцију парламентарног и јавног надзора извршне власти, јавних институција и јавних финансија. Без уставне позиције, независност и стручност ВРИ у БиХ је препуштена вољи политичких лидера и странака, односно њихових скупштинских већина, а ревизорске институције тиме могу бити мета противзаконитих утицаја представника извршне власти, политичких лидера и странака.

Упоредни резултати финансијских ревизија у БиХ показују велике разлике у годишњој и трогодишњој структури и трендовима датих мишљења и оцјена финансијских ревизора. Тако у периоду 2010-2012., највеће учешће позитивних ревизорских мишљења има ВРИ БиХ (78%), затим ГСР РС (37%), а најмање ВРИ ФБиХ (0%) и УРИ БД БиХ (14%). Највеће учешће негативних мишљења има ВРИ ФБиХ (22%) и УРИ БД БиХ (14%), а најмање ВРИ БиХ (1,5%) и ГСР РС (2,3%). Највише мишљења са резервом је за ове три године дато у ВРИ ФБиХ (77%) и ГСР РС (59%). У ове три године број негативних мишљења је у лаганом порасту у ВРИ БиХ и ВРИ ФБиХ, а у опадању у ГСР РС и УРИ БД БиХ. Број позитивних мишљења у ВРИ БиХ и ГСР РС је у порасту, у ВРИ ФБиХ у стагнацији, а у УРИ БД БиХ у опадању.

Финансијске ревизије у све четири ВРИ не успију годишње покрити ни 10% институција и организационих јединица јавног сектора у БиХ – од око 2500 организационих јединица годишње се проведе тек између 200 и 220 финансијских ревизија, тако да ван радара финансијске контроле често изостају пословања локалних институција, јавних предузећа, те ентитетских, кантоналних и општинских институција на периферији (образовне организације, центри за социјални рад, домови здравља, болнице, клинички центри, институти, заводи и агенције).

Нема посљедица за оне који неодговорно трошењ

Додатан проблем представља и недостатак ефеката самих ревизорских извјештаја – њихова слаба и недовољно стручна употреба у парламентима, нарочито приликом усвајања буџета или извјештаја о извршењу буџета, као и константни изостанак посљедица за неодговорно и нетранспарентно пословање јавних институција. Највећи разлог томе је непостојање воље и одговорности посланика да контролишу рад влада у БиХ, те непостојање системских механизама сарадње између ревизорских институција и правосуђа с циљем санкционисања незаконитог и неодговорног утрошка јавних средстава. Препоруке ревизора се не поштују од стране јавних институција – годишње остане нереализована или дјелимично реализована око половина датих препорука, што оставља велике посљедице на истинитост и исправност рачуноводствених евиденција, као и на управљање јавним финансијама.

Неопходно је споменути и измјене Закона о ревизији јавног сектора РС које се припремају од стане Владе РС и Министарство финансија, а које су тајна за већину посланика и чланова надлежног парламентарног одбора за ревизију НС РС, за саме ревизоре у ГСР РС и јавност. Сам начин израде закона буди сумње да ће нова рјешења очувати и досадашњи ниво независности ГСР РС, или хармонизирати екстерну ревизију јавног сектора у БиХ, већ управо супротно.

На основу свих налаза Мониторинга, јасно је да представници законодавства, али и извршне власти у БиХ и даље не схватају озбиљно улогу врховних ревизорских институција, нити постоји интересовање за успостављање ефикасне контроле над утрошком јавних средстава, док се у исто вријеме настоји остварити све јача контрола над налазима и самим институцијама за ревизију.