Теорија: Разбијање Турске и Саудијске Арабије договор Путина и Обаме

Чини се да црни петак чека и срце вехабизма, исламске верске доктрине која је у црно завила многе делове земље.

Саудијску Арабију, тврде аналитичари, чека ружна будућност – неки говоре о распаду, други о балканизацији и подјели на три ентитета, трећи о расулу…

Француски писац Тијери Мејсан, развикани теоретичар завјера – први који је након 11. септембра одговорност за злодјело у Њујорку приписао америчком војно индустријском комплексу, недавно је објавио чланак чија визија застрашује. Према Мејсану, свијет ће ускоро угледати резултате тајног договора Барака Обаме и Владимира Путина, према којм би требало доћи до подјеле Саудијске Арабије на три дијела.

Тврди да ће Обама и Путин “распарцелирати” Саудијску Арабију као пицу, поцијепати потом и Турску, те створити државу Курдистан, први пут у историји.

Геополитичка логика ове приче је доста компликована. Турска и Саудијска Арабија су, наиме, главни амерички савезници у регијону. Турска држи велику НАТО базу Инџирлик, која служи као полазна тачка многих интервенција у том простору. Саудијска Арабија је, пак, савезник у енергетским ратовима – велика производња саудијске нафте руши цијену тог енергента, а то је главно економско оружје у борби против Русије.

Али Саудијска Арабија је родно мјесто селафизма, вехабистичког ислама, којим се надахнује највећи дио бомбаша самоубојица, терориста који се разносе надајући се судбини шехида, мученика који, због жртве у џихаду, путују равно у џехенем, рај у којм их чега седамдесетак дјевица и низ других задовољстава.

Турска је, пак, у задње вријеме почела гушити наслијеђе кемализма, секуларне државе коју је прије једног вијека зачео Кемал Паша Ататурк, са којим је земља доживјела стреловит успон. Повратак исламизму Турску би вратио у средњи вијек, али би је учинио и непоузданим савезником Америке, која се почела окретати поузданијем партнеру – турским архинепријатељима Курдима…

Чињеница – тврди Мејсан – да су Курди, уз помоћ авијације САД, из изузетно важнога града Синџара управо избацили снаге Исламске државе, најрјечитије говори да подјела Турске није никакво наклапање. Сиријски Курди до прије два мјесеца били су на страни сиријске војске, али су нагло промјенили оријентацију и постали савезници САД.То такође упућује на то да се нешто крупно спрема. Месан тврди да Саудијска Арабија “сједи” на бурету барута. Саудијцима и иначе иде лоше.

Америка их је наговорила да драматично снизе цијену нафте, но колатералне жртве тог рачуна су сами Саудијци, чији је буџет пао за десетине милијарди долара. Војна интервенција у Јемену опасно је “заглавила” (западни свијет на ту акцију није обратио никакву пажњу правећи се луд, као и на све лоше вијести из Саудијске Арабије). Они су “курвини синови, али су наши курвини синови”, како би рекао Хенри Кисинџер.

Владајућа династија, чији се сениор недавно преселио на ахирет, сад је расцјепкана на мноштво принчева који се боре за утјицај, не дајући много наде у обнову јединства као у вријеме главе породице. Овај теоретичар тврди да унутар саудијске владајуће елите постоје велики проблеми. Сасвим конкретно, да у тој земљи постоје три клана: клан краља Салмана, клан преминулог краља Абдале и клан принца Бондара. Он је увјерен да ће доћи до подјеле наследства између та три клана и до подјеле државе.

Војске снаге Саудијске Арабије у малом Јемену трпе велике поразе, њихову коалицију напустио је Египат па за њих ратују само плаћеници, а то није добар знак. Слушајући извјештаје о варваризму саудијског режима – у тој земљи за флашу пива добијете сто удараца штапом, жене “слабијег морала” се јавно каменују, а о изборима се не смије ни говорити – човјек пожели крај тог поретка, но данас јасно знамо да су и мања расула (Либија, Ирак и Сирија) довела до последица које цијели свијет не може санирати, па како би онда с весељем могли гледати на распад Турске и Саудијске Арабије?

У одлучивању између извјесне стабилности и неизвјесне либералнодемократске будућности, на Блиском истоку никад се није паметно кладити на ово друго. Како би данас изгледао свијет да се Оланд, Буш, Саркози и Обама нису одлучили на “захвате” у региону? Ти захвати, поврх свега, никад нису имали за циљ промоцију либералне демократије, јер би онда прва жртва удара била Саудијска Арабија, а након ње Турска. Либија је срушена због социјалне и секуларне нарави режима, суверености, замисли о изласку из доларског система плаћања, великих потраживања од запада…

Након Гадафијевог убиства, у западним су банкама остале милијарде и милијарде либијских долара – гдје је сад тај новац? Сирија пак није представљала проблем због деспотске нарави младог Асада, него зато што се нашла на путу којим би катарски и саудијски гас ишао у Европу, истискујући Русе, омогућујући Америци потпуну контролу над старим континентом и његовим богатством.

О блискоисточном хаосу развијају се из дана и дан и нове теорије. Руски геополитичар Дугин тврди да Американци у региону подржавају два посве супротна процеса – један који шири вехабизам и други који се против њега бори. Који је циљ? Нема циља – циљ је сам хаос.

Неки теоретичари тврде пак да су и велике сеобе народа смишљене и вођене из једног центра. Идеја је разорити сваки костур државе на том простору, а онда, без људи и држава које би се супротстављале, црпити њихову нафту. За крај предвиђају и раст тероризма, јер би по њима, распад Саудијске Арабије свијет би одвео у пакао.