Свјетска новинска фотографија: Кад убијају чланови јавности

У Бањој Луци је 25. маја отворена изложба Свјетске новинске фотографија која обухвата оно што приређивачи изложбе називају незванични конкурс за најбољу свјетску фотографију направљену од стране фоторепортера који раде за свјетске медије.

Како то представља фондација Ворлд прес фото, и Међународни жири у Холандији који је задужен за одабир – ово је колекција најинспиративнијих фотографија из 2011. године. Од 101,000 фотографија које су послали 5,247 фотографа из 124 земље свијета, изабрано је 169 оних које су "ухватиле тренутке најдирљивијих и понекад узнемирујућих догађаја који су обиљежили годину".

Један од тих узнемирујућих, (а некима бескрајно забаван) догађај је и снимљено хапшење бившег либијског вође Моамера ел Гадафија.

Ту управо долазимо до мјеста гдје мирне душе можемо проблематизовати непристрасност жирија тачније ту долази на видјело политичка некоректност оних који бирају фотографије. Јер, потпуно је јасно да поред стручних критеријума за Свјетску новинску фотографију, потребно је да она испуњава и политичке.

Тако уз слику мртвог и крвавог Гадафија, којег у камион покушава да убаци наоружан Либијац, и која на основу људских "критеријума" у сваком човјеку изазива гађење, пише да тај историсјки чин можемо видјети захваљујући "члану (либијске) јавности"! Наоружане банде противника режима који је запад без скрупула пред очима свјетске јавности демонизовао и срушио се зову – чланови јавности!

Други члан жирија наводи: ‘Ово је веома битна документација за будућност и за транспарентност да би се схватила динамика Гадафијевог завршетка.’

Рогобатност фраза најбоље говори о погубности и тоталитаризму који се крије иза доктрине "бранилаца људских права".

Даље, изложба нам омогућава да видимо како изгледају дјевојчице које се у руралним дијеловома Јемена удају са 12 година за више од дупло старије мужеве, али никад нећемо видјети нпр. дјевојчице из економски развијених земаља које у истој доби губе невиност нити критику таквог понашања и његових узрока.

Затим, згадићемо се над масакрираним Мексиканцима чији дијелови тијела леже по улицама Канкуна, али на овој изложби нећете видјети масакриране ученике америчкх школа које су убили њихови вршњаци – што се нажалост дешава неколико пута годишње.

Идући даље, срешћете крупни план исљедничке канцеларије неког украјинског затвора, гдје сједи неки јадни притвореник, а треба ли рећи да тешко да ћемо на овој изложби видјети сцене из Гвантанама или крупне планове са електричних столица по америчким затворима и слично.

Већ поменута слика Гадафија, са унакаженим крвавим лицем, није чак ни фотографски урадак, него исјечак из аматерског видеа – који има "специјални помен" жирија због значаја догађаја, при том без иједне ријечи осуде наравно.

Изложбом доминирају слике арапских прољећа као главног догађаја, ако посматрате свијет наочарама западних новинских агенција, а нема ни једне једине слике протеста који се развио са Вол Стрита и уздрмао америчке улице – "Окупирање Вол стрита".

Не улазећи у квалитет фотографије у професионалном смислу, јер се томе вјероватно нема шта приговорити, а оцјењујући овако из чисто конзументске позиције – код ове изложбе је уочљиво да сублимира догађаје и предјеле којима се свакодневно баве, и помоћу којих креирају јавно мњење, медији са запада, из оног дијела свијета који себе воли називати међународна заједница.

Препорука: не пропустити погледати фотографије сарадника Националне географије и других из области која није оптерећена политиком.

Изложба траје до 4. јуна.

Ж. Свитлица