Сви гријеси Владиних набавки

Ово су само неки гријеси, због којих се актуелна власт у Српској никада није покајала. Највећи је изградња Аутопута Бањалука – Градишка. Анексима Уговора цијена је увећана за два и више пута. Километар тог најскупљег аутопута у Европи коштао је 22 милиона марака. Дионица Клашнице – Маховљани, у дужини од непуних шест километара коштала је […]

субота, децембар 14, 2013 / 13:25

Ово су само неки гријеси, због којих се актуелна власт у Српској никада није покајала. Највећи је изградња Аутопута Бањалука – Градишка.

Анексима Уговора цијена је увећана за два и више пута. Километар тог најскупљег аутопута у Европи коштао је 22 милиона марака.

Дионица Клашнице – Маховљани, у дужини од непуних шест километара коштала је 129 милиона марака, а првобитним уговором је предвиђена цијена у износу од 43 милиона. Све је то утврдио ревизор, али за те неправилности нико није одговарао.

Случај аутопута Бања Лука – Градишка само је кап у мору. Низ корупционашких афера у јавним набавкама у Српској нема краја. Неправилности су утврђене и у здравству, Клиничком центру Бањалука и Фонду здравственог осигурања. И због тога нико није одговарао.

Најпознатији случај нетранспарентних јавних набавки свакако је изградња Административног центра Владе Републике Српске у Бањалуци.

Зграда Владе у Бањалуци, која је отворена 2008. године, коштала је више од 200 милиона марака. Ревизор је и у том случају доказао кршење процедура јавних набавки приликом куповине опреме за зграду Владе.

Ни због тих малверзација нико није процесуиран, премда је вођена истрага.

Једино је предмет реконструкције Палате Републике добио судски епилог. Због утврђених неправилности, осуђен је некадашњи генерални секретар и шеф кабинета предсједника Мирко Стојић.

“Криминал и корупције у Републици Српској су озакоњени и тако функционише актуелни власт”, каже уредник портала Цапитал Синиша Вукелић.

Све су то омогућили лоши закони али и добро уходана пракса свих нивоа власти да јавне набавке договорају директном погодбом.

И када тендери буду објављени, они су често намјештени за већ познатог извођача.

Тада се потписује уговор, који, по правилу, никада не остане у првобитном оквиру, већ се анексима цијена коштања пројекта вишеструко увећава.

У БиХ постоје ревизорске службе, тужилаштва и чак државна агенција за јавне набавке.

Међутим, да све те агенције раде свој посао, не би се могло догодити да корупција у јавним набавкама, годишње прогута милијарду марака.



Оставите одговор