Свечена академија "Похвале Иви Андрићу"

Свечаном академијом под називом "Похвала Иви Андрићу" синоћ је у Градској дворани у Вишеграду званично отворена 32. по реду, а 19. у Републици Српској "Вишеградска стаза", културна манифестација посвећена животу и дјелу нобеловца Андрића.

Сценарио за академију написао је Милован Витезовић, а режирао је Бранко Поповић из Народног позоришта из Ужица.

Бесједећи о Андрићу, академик Светозар Кољевић истакао је да је за разлику од других писаца, који су се бавили тематиком судара различитих култура на истом простору, "Андрић имао срећу са својом Босном у којој нема границе између католичанства, православља, ислама и јеврејства…".

"Довољно му је било као што се види у `Писму из 1920.` да проведе `ноћ будан у кревету` и слуша како на католичкој катедрали `тешко и сигурно` откуцава сат, два часа по поноћи да би затим нешто `слабијим и продорним звуком` православна црква откуцала своја два сата, увек неког другог дана и недеље, а каткад и другог мјесеца, а и године", рекао је Кољевић.

Кољевић је, отварајући овогодишњу манифестацију, поручио да ће једног дана и у Босни доћи вријеме када ће се сазнати колико је два плус два, алудирајући на причу два аустријска званичника у приповијетк "Осатичани", који су закључили да се у овој земљи никада не зна колико су два плус два, али се не зна ни колико је када нису четири.

Премијер Републике Српске /РС/ Александар Џомбић, који је присуствовао свечаној академији, рекао је да Влада РС подржава културне манифестације, посебно "Вишеградску стазу" и изградњу Андрић-града у Вишеграду, чиме показује да равномјерно улаже у развој свих дијелова Српске.

Режисер Емир Кустурица најавио је да ће 27. јуна почети први радови на изградњи Андрић-града на ушћу Рзава у Дрину и да ће се "Вишеградска стаза" за двије године већ уселити у овај град од камена из којег никада неће отићи.

Он је захвалио предсједнику РС Милораду Додику на подршци да реализује своју идеју и истакао да град од камена посвећује највећем умјетнику који је икада рођен на овим просторима.

Начелник општине Вишеград Томислав Поповић истакао је да у судбини сваке Андрићеве личности постоји општа идеја, мисао о животу човјека и његовој срећи или несрећи.

"Настојећи да поштујемо његову мисао, дужни смо не само трајно учити од нобеловца, већ радити на томе да живот човјека буде бољи и срећнији", додао је Поповић.

Током свечане академије, чији је програм био богат и разноврстан, хор "Србадија" из Бијељине отпјевао је пјесме које су посебно за ову прилику компоновали Зоран Христић и Раде Радивојевић.

Андрићеву захвалност за Нобелову награду казивали су глумци Тихомир Станић, Вјера Мујовић и Рада Ћуричин.

Замишљени интервју са Андрићем у коме су само питања била из овог времена, а одговори из Андрићевих дјела, говорили су глумци Тихомир Станић и Вјера Мујовић.

Андрићеве стихове "Кога ли сада љуби она млада жена" рецитовао је глумац Љубомир Божовић, а "Много самујеш а дуго ћутиш сине мој" читали су Игор Боројевић и Рада Ћуричин.

Публици су се посебно допала пјесма "Лили Лалауна" коју су пјевали глумци Горан Султановић и Вјера Мујовић, "У сумрак пјевају дјевојке" у извођењу Немање Јовановића и на крају Апотеоза Иви Андрићу чији су аутори Милован Витезовић и Зоран Христић, а пјевао ју је хор "Србадија" из Бијељине.

На позорници су изведене и пјесме "Ој, јесење дуге ноћи" и "Кад ја пођох на Бембашу", које су Швеђани пјевали у Андрићеву славу на додјели Нобелове награде 1961. године.