
Милан Благојевић: Андрићева мисао и Европски суд за људска права
Прочитах ових дана одлуку Европског суда за људска права, број 36357/04 од 16. октобра 2007. године, донијету у предмету Душан Берић, Драган Калинић и други против Босне и Херцеговине.
Прочитах ових дана одлуку Европског суда за људска права, број 36357/04 од 16. октобра 2007. године, донијету у предмету Душан Берић, Драган Калинић и други против Босне и Херцеговине.
У згради Старог сата у Шамцу у априлу ће бити отворена спомен-соба посвећена пионирки српске костимографије Милици Бабић Андрић, рођеној Шамчанки и супрузи нобеловца Иве Андрића, најавила је директор шамачког Центра за културу Миланка Благојевић.
Није се смирио још ни скандал када је Хијероглифичар Елвир јавно срозао и себе и БХРТ, а већ ми је сутрадан Борка Рудић из БХ новинара, уживо на БХ радију пријетила тужбом. Као предсједнику Удружења новинара Републике Српске. Хистеришући и клевећући. Након тога се хвалила колико адвоката плаћа Влада Сједињених Америчких Ентитета да раде за њу.
Поред толико живих и здравих изучавалаца живота и дјела Андрићевог, толико озбиљних научника, "Херцегфест" би да промовише перфидног и злобног клеветника, каже Желидраг Никчевић
Једна од најзначајнијих књижевних награда, "Иво Андрић” (Задужбине Иво Андрић), која се додјељује од 1976. године у Београду, додијељена је за књигу "Легенда о в(ј)етром вијанима" Анђелку Анушићу аутору издавачке дјелатности Удружења књижевника Републике Српске.
Филм, за који је предсједник Србије Александар Вучић послије састанка са руководством Републике Српске најавио да ће упутити позив прослављеном српском режисеру Емиру Кустурици да га сними, јесте "На Дрини ћуприја", сазнају Вечерње новости.
Знам да од овог писма нема вајде, али га ипак морам написати. Јер, кад би људи у животу радили само оно од чега би се могли овајдити, нити би они били људи нити би створили много тога доброг што су оставили генерацијама послије себе.
"Ништа није теже ни страшније, него гледати свијет очима бивше лепотице"
Као марљив хроничар, Андрић набраја особине Кочићевог човјека, земље Босне, кметског проблема, те моралног устројства предметног писца.
Ово је посљедњи Андрићев текст о Његошу, написан 1963. године, поводом 150. годишњице Његошевог рођења.