Све мање произведеног домаћег поврћа

Пољопривредници у БиХ у протеклом периоду смањили су за дупло производњу појединих врста поврћа, а како најављују, овај тренд могао би да буде настављен и током предстојеће сезоне.Да је из године у годину све мање произведеног домаћег поврћа показују и статистички подаци.

Примјера ради, у БиХ је 2012. године произведено 299.935 тона кромпира, што је за око 130.000 тона мање него 2008. године.

“Мркве је 2008. произведено 27.609 тона, док је четири године касније производња упола мања. Иста ситуација је са купусом и кељом, чија је производња у истом периоду смањена за око 20.000 тона”, кажу у Агенцији за статистику БиХ.

Коментаришући ове податке, пољопривредници наводе да домаћу производњу највише уништава увоз, али и то што све мање грађана жели да се бави обрадом земље и производњом поврћа.

“Увозимо оно што није наше и то пролази на тржишту, а самим тим заустављамо домаћу производњу. Немамо подстицаја на кромпир и мркву, због чега се дјеломично и дешава овакав сценарио”, казао је Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника Семберије.

Истиче да на производњу утиче и цијена, која је за поједине врсте поврћа веома ниска, због чега се тек малом броју ратара исплати улагати у производњу. Каже да се због тога и у идућем периоду може очекивати сличан сценарио – увећан увоз поврћа и смањена домаћа производња.

“Због тога се пољопривредници све чешће одлучују да сију само за властите потребе”, истиче Малетић.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредника и мљекара РС, наглашава да су кромпир, мрква, грах, купус и кељ културе које, како каже, “траже мотику”, а њу нико данас неће у руке.

“Нико неће да радну снагу искористи у ове послове. Многима је занимљивије да шетају улицама и испијају кафе у кафићима и притом кукају како нема посла. Када се таквим људима понуди да беру воће и поврће за дневницу од 40 или 50 КМ, само одмахну руком”, каже Усорац.

Бранко Мастало, предсједник Удружења произвођача поврћа РС, истиче да домаћу производњу, поред превеликог увоза, утичу и временске неприлике, које су посљедњих година биле честе.

“Један земљорадник ми је рекао да му није жао што му је поврће пропало, већ што је ‘погинуо’ радећи за ништа. Људи дижу кредите да би посијали кромпир или лук, а наиђе период суше и све им уништи”, истиче он.

Према његовим ријечима, повртарство је увијек стајало по страни, док су се неке гране пољопривреде давно избориле за статус.

“Прошло је вријеме домаћег сјемена, примјера ради, парадајза чије је сјеме било џабе, а сада су све сами хибриди”, наглашава он.

Сеад Јелеч, секретар Удружења пољопривредника у БиХ, каже да је аграрна политика, када је ријеч о поврћу, запостављена.

“Због тога повртари имају новчану подршку само ако своје производе испоручују индустрији”, рекао је Јелач.