Стратфор: Откад нема СССР, нема ни стратегије за свијет

САД немају стратегију за свијет који је настао након слома Совјетског Савеза, закључак је опсежне анализе глобалних прилика у посљедњих двадесетак година америчког "Стратфора”, института за глобалне анализе.

Према анализи ове угледне институције, САД, али ни остатак свијета, нису на прави начин схватиле огроман значај догађаја од 1989. до 1991. године, када су падом Совјетског Савеза САД постале једина глобална сила. Како истичу у “Стратфору”, ни ЕУ ни Кина у ближој будућности понајвише због економске кризе из 2008. неће моћи преузети значајнију улогу у свјетским догађањима – ЕУ јер економска криза прераста у озбиљну политичку и институционалну кризу, а Кина због успоравања извоза, поскупљења радне снаге, која је у ранијем периоду била главна предност у односу на западне земље, те због раста инфлације.

Такође, “Стратфор” види израњање Ирана, нове силе у региону Блиског истока. Према овој анализи, активности САД у Ираку довеле су до стања у којем се Иран појављује као једина озбиљна регионална сила.

У контексту свих ових процеса, у “Стратфору” истичу да је успон САД у постсовјетском периоду довео до дисбаланса и немогућности да САД на вријеме препознају процесе и дају на њих правилан и правовремен одговор.

“Неприпремљене институционално или психолошки за своју позицију, САД су заокренуле од изразитог оптимизма деведесетих према значајном конфликту и ратовима против милитантног ислама након 11. септембра, ратовима које САД нису могле избјећи и које нису могле интегрисати у мултислојевиту глобалну стратегију. Када једина свјетска сила постане опсесивна само с једном регијом, онда читав свијет губи баланс. Дисбаланс остаје главна карактеристика глобалног система данас”, наводи “Стратфор”.

У дијелу анализе о ЕУ, “Стратфор” истиче да је Мастрихтски уговор за стварањем ЕУ из 1993. године био шанса за стварање “сједињених европских држава”, чиме би Европа имала шансу да се наметне као глобални фактор. Међутим, како истичу, криза из 2008. године је показала сву рањивост европског система.

“Европска визија је изграђена око Њемачке, другог по величини свјетског извозника, али је европска периферија остала сувише слаба да се одупре кризи. Европа једноставно није била изграђена да се одупре било којој финансијској кризи. Прије или касније нека би криза дошла и јединство Европе би било озбиљно нарушено када би се свака нација, вођена различитим економским и социјалним реалностима, окренула сопственим интересима, а не интересима Европе”, истиче се у анализи.

“Стратфор” наводи да постоје очекивања да ће се ЕУ у догледно вријеме вратити у стање какво је било након завршетка хладног рата, али упозорава да је то тешко могуће.

“Основе контрадикције европског пројекта су сада откривене и док ће неки европски ентитет вјероватно преживјети он неће личити на Европу замишљену у Мастрихту, а камоли велику визију ‘сједињених европских држава’. Зато се потенцијална противтежа САД неће јавити у овој генерацији”, оцјењују они.

Мотор промјена односа на Блиском истоку није криза из 2008. године, него активности САД у тој регији, закључује “Стратфор”.

“Повлачењем САД из Ирака Иран се појавио као главна сила у Персијском заливу и има главни утицај на Ирак. Као додатак овоме, с наставком опстанка режима Ал Асада у Сирији, захваљујући помоћи Ирана, постоји могућност да ирански утицај заузме простор од западног Авганистана до Медитеранског мора. Чак и ако режим Ал Асада падне, Иран ће опет бити на доброј позицији да буде примарна сила у Персијском заливу”, оцјењују у својој анализи.

“Стратфор” такође упозорава да САД и даље увиђају на који начин кризе у ЕУ, Кини и раст Ирана могу да утичу на њих саме.

“Сваки од ових догађаја ће креирати опасности и прилике за САД, које су неспремне да управљају тим догађајима. Фрагментација Европе подиже питање будућности Њемачке и њеног односа с Русијом. Премјештање производње у земље с ниским платама довешће до њиховог наглог раста, али и до потенцијалних зона нестабилности креираних брзим и неумјереним растом. И наравно, идеја да се иранско питање рјешава путем санкција представља облик порицања, а не стратегије”, упозоравају у “Стратфору”.

“Стратфор” демантује тврдње Викиликса

“Стратфор” је демантовао да је радио било шта непрописно у сарадњи са својим контактима.

Наиме, сајт Викиликс почео је с објављивањем тајних мејлова ове агенције. Џулијан Ашанж, власник сајта, је устврдио да су неке од активности “Стратфора” прање новца, праћење рада група активиста у име великих корпорација и улагања на основу тајно добијених података.

“‘Стратфор’ је радио на томе да изгради добре изворе у многим земљама широм свијета, као што би било који издавач глобалних геополитичких анализа радио”, навео је “Стратфор” у саопштењу и додао да је то на прописан начин, уз највише стандарде професионалног опхођења.

Засад није јасно како је Викиликс дошао до електронске поште “Стратфора”, али се претпоставља да је цјелокупни садржај сервера копирала хакерска група “Анонимус” у децембру 2011. године, када је упала на њихов сервер.

Тероризам неће нестати

САД су након завршетка хладног рата погријешиле у процјени да је питање тероризма ријешено, наводи “Стратфор” у анализи о тероризму у 21. вијеку.

Наводећи генезу терористичких организација из времена хладног рата, које су, за своје потребе, обучавали и СССР и САД, “Стратфор” истиче да су исламске терористичке организације преживјеле хладни рат и прилагодиле се новом свијету.

Наводи се да пријетња тероризма неће нестати, али да су САД успјеле да ослабе јаке терористичке организације попут Ал Каиде, што САД оставља простора да се фокусира на друге глобалне феномене.

Иако и даље главна пријетња остаје исламски тероризам, “Стратфор” упозорава и на друге облике терористичких активности.