СТОП ФАЛСИФИКАТИМА: Како је СДА још прије рата причала данашње бајке о геноциду
Пропаганда о геноциду над Муслиманима почела је прије почетка рата у БиХ, док је она још била дио СФРЈ и без икаквих борбених дејстава, па је из данашње перспективе доста лакше видјети степен припремљености за лажни наратив који се емитује данас, са епицентром у Бриселу, Вашингтону и Поточарима.
Муслиманска ратна пропаганда трудила се од самог почетка сукоба у БиХ, да представи Србе као агресоре који чине геноцид над муслиманским становништвом. Подршку је нашла и код многих западних медија и новинара, који су слиједећи инструкције својих влада или за новац, учествовали у медијској сатанизацији српског народа пред свјетском јавношћу. Тек годинама након завршетка рата у БиХ, на свијетло дана испливавају документи и чињенице, који разоткривају све лажи и фалсификате којима се служила муслиманска али и хрватска страна током рата.
Још прије икаквих ратних сукоба у БиХ, током 1991. године, муслиманско вођство почело је да говори о геноциду над Муслиманима. Тако је већ 25. 01. 1991. године, СДА објавила проглас у којем се између остало каже: "Неспорно је право и дужност Армије да брани вањске и унутрашње границе и спријечи геноцид, ако до њега дође или ако он непосредно предстоји. У свим другим случајевима било би корисно да Армија стоји по страни."
Иако до тада није било никаквих ратних сукоба, муслимански представници спомињу геноцид, што говори да су они још тада рачунали на коришћење овог термина у пропагандне сврхе. Занимљиво је када говоре о "Армији" (ЈНА), кажу да она има право да штити и "унутрашње границе" али када је ЈНА безуспјешно покушала да заустави распад СФРЈ, одмах је од стране исте СДА проглашена за "великосрпску" и "агресорску" војску.
У љето 1991. године имамо случај када опет СДА користи термин геноцид, иако ни тад нема ратних борби на простору БиХ. Врх странке је 3. августа послао обавјештење "свим одборима Странке Демократске Акције" у којем се на почетку каже:
"У средиште наше Странке долазе вијести о случајевима рушења и скрнављења гробаља и других споменика муслиманске културе. Будући да је за подузимање нужних активности за спречавање тих геноцидних радњи потребно располагати точним подацима и документацијом, молимо вас да нам хитно пошаљете одговоре на слиједећа питања…".
Скрнављење муслиманских споменика, ако их је тад уопште и било, јер је у вијестима из социјалистичке Југославије обично била редовна вијест о рушењу српских гробаља на Косову и Метохији, јесте кривично дијело. Но, никако не може бити злочин геноцида као што се наводи у овом документу.
Али чак и ако је уништавање културне баштине неког народа "геноцидна радња", мјесец прије овог обавјештења СДА својим филијалама, група Муслимана на челу са Муратом Шабановићем, који су спроводили политику СДА у Вишеграду, срушили су у овом граду споменик нобеловца Иве Андрића. Наравно, челницима СДА није пало на памет да и ово назову "геноцидом".
Када су почели први већи борбени сукоби у бившој Социјалистичкој Републици БиХ, муслиманско-хрватска страна (тад су били савезници) одмах је то искористила да својим сународницима али и свјетској јавности ово прикаже као геноцид над Муслиманима и Хрватима.
Тако је 20. јуна 1992. године, тзв. Предсједништво РБиХ на челу са Алијом Изетбеговићем, прогласило ратно стање, између осталога и због наводне агресије која је "праћена бруталним геноцидом над народом Босне и Херцеговине, као посљедица чега је до сада убијено преко 40 хиљада људи, присилно расељено око милион и 400 хиљада становника, а њих преко 60 хиљада одведено у концетрационе логоре".
Медији из Сарајева за вријеме рата учествовали су у пропаганди и сатанизацији Срба. Тако у дневнику ТВ "Сарајева" 5. јула 1992. године , објављена је и ова измишљотина: "Данас, педесет хиљада мртвих, милион и по избјеглих, хиљаде мртвих дјечака и дјевојчица нису довољни Европи да нам помогне – тек да нам спреми неколико авиона хуманитарне помоћи".
Из овога се јасно види циљ пропаганде о геноциду, а он је био да Европа помогне Муслиманима у рату против Срба. Из ових неколико примјера видимо, да се геноцидом махало као ратном заставом, а своје жртве муслиманису користили као војни ресурс у пропагандне сврхе, и успјели су да издејствују акције западних сила против Срба у БиХ.
Иако се из ових докумената види да је прича о геноцида над Муслиманима смишљена још почетком 1991. године, а разрађивана током 1992. године, до данас нису престали напори да се та пропаганда искористи за подјармљивање, прије свега ментално и идеолошки, српског народа на простору ширем од Републике Српске.
Ову опасност треба озбиљно схватити и системски се супроставити (супростављања на државном нивоу и ресурсима још увијек нема) свим оним снагама које лажима и фалсификатима желе уништити Републику Српску.
(Прва објава: сриједа, 27. јануара, 2021. / 10:24)