Српски монаси се бавили хирургијом

У Завичајном музеју у Прибоју чувају се свјетски вриједни средњовековни медицински инструменти.

Виљушка за ампутацију из 17. века најстарији овакав инструмент пронађен у свијету.
Да су у Хиландару, Студеници, Дечанима, Милешеви и неким другим српским манастирима радиле средњовековне болнице, потврђују многобројна писана свједочанства, фреске и предања, али материјалних доказа нема.

Међутим, пишу "Новости", постоје докази да је манастир Светог Георгија у Дабру, познатији као Ораховица у Мажићима код Прибоја, био у 16. и 17. вијеку болница у којој су и за савремена схватања рађене врло сложене операције.

Завичајни музеј у Прибоју чува хируршке инструменте пронађене прије десетак година приликом археолошких ископавања.

"Малобројни су они који знају за откриће грађевине, за коју су археолошка истраживања потврдила да је била болница, и хируршких инструмената, међу којима су, рецимо, сврдло за извлачење пројектила и виљушка за ампутацију, открића свјетских размјера", каже за београдски дневник Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја.

Штавише, помагало са сврдлом с почетка 16. вијека је чак неколико милиметара дуже од јединог у свијету сачуваног аналогног примјерка, који се чува у Германском националном институту у Нирнбергу, док је виљушка за ампутацију из 17. вијека најстарији овакав медицински инструмент до сада у свијету пронађен. Врло слична виљушка, која се средином 18. вијека користила при операцији дојке, налази се у лајденском Музеју Берхав посвећеном историји медицине.

Осим ових инструмената, двоструко сјечиво са спиралним навојем, наочаре, као и хируршки шестар и нож, важни су археолошки налази који, такође, потврђују да је током средњег вијека у Мажићима била манастирска болница. Чињенице да на хируршком ножу постоји текст на арапском језику, а да инструмент са сврдлом потиче из њемачких радионица, према ријечима нашег саговорника, необорив су доказ да су српске средњовековне манастирске болнице сарађивале са медицинарима са Оријента и из Западне Европе.

"Током археолошких истраживања од 1999. до 2001. године пронађена је некропола са 180 скелета, од којих су на два видљиви трагови трепанације то јест отварања лобање. Касније остеолошко-антрополошке анализе откриле су на глави једног женског скелета, не само да је лобања отварана, него и трагови прерастања, што недвосмислено потврђује да је пацијенткиња преживјела", открива Дерикоњић и наглашава да радови у манастиру Ораховица у Мажићима нису окончани и да би све тајне средњовековне манастирске болнице, тек требало да се открију.

И када су 1999. године отпочела истраживања, каже наш саговорник, стручњаци нису очекивали да ће доћи до оваквог открића. Тада је постало јасније зашто је овај манастир на лијевој обали Лима сматрао важним и почетком 14. вијека обновио краљ Милутин, највећи градитељ и дародавац међу српским владарима.
Освјетљење или терапија свјетлом

Приликом археолошких ископавања, у манастирској болници пронађена су и два свјећњака од студеничког мермера из 13. вијека, високи 1,29 и 1,27 метара, са великим посудама за свијеће. Дерикоњић каже да су вјероватно служили за освјетљавање током операција, али наглашава да има стручњака који вјерују да су коришћени за – хелиотерапију!