Српска: За пет година број пољопривредника се смањио за три пута

Лоши временски услови, тежачки послови, велики губици, а мала добит и подршка, све су то разлози због којих је у посљедњих пет година дошло до драстичног пада броја пољопривредних произвођача и мљекара у РС

У односу на 2010. годину данас их има око три пута мање, а тенденције су такве да ће врло брзо пољопривредна производња код нас бити на издисају. Упркос плодном земљишту и могућностима за остваривање великих приноса, продуктивност је из године у годину све лошија и још само ријетки истрајавају у бављењу ратарством, сточарством или мљекарством у РС.

Црне прогнозе о губицима у пољопривреди у РС и БиХ недавно су у својој анализи изнијели и стручњаци Свјетске банке. Они су навели да се код нас у просјеку сваке године губици приноса усјева крећу од 20 до 40 одсто, зависно од дијела земље, док је нешто мање од петине радне снаге у БиХ запослено у пољопривреди. Потврдили су и тезу да се, и поред квалитетног земљишта и бројних предности које има ово поднебље, недостатак системске подршке, а посебно објеката за наводњавање, негативно одражава на приносе.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача – мљекара РС, Владимир Усорац, истиче да је 2010. године у РС било око 70.000 пољопривредника, а данас их је око 20.000, док је број мљекара у истом периоду с 12.000 пао на свега 5.000. Ови бројеви су, додаје Усорац, на историјском минимуму.

“То је драстичан и драматичан пад, а ови алармантни бројеви требало би да забрину свакога ко се иоле брине за будућност овог народа. Већ сутра нећемо имати кога да нам прави храну. Људи једноставно више не желе да се носе с толиким проблемима у овом сектору, а с друге стране, сеоска домаћинства су старачка. Они имају све мање снаге и виталности да се баве оваквим пословима. Њихови потомци, који би им могли помоћи, бјеже у градове. На примјер, у мом селу, за које тврдим да је љепше од Калифорније, има 126 кућа, од којих је 26 потпуно празно, а иста слика ће ускоро бити и у многим другим”, истакао је Усорац.

Он је оцијенио да би власти под хитно требало да се посвете овој проблематици, док не буде прекасно.

“Док је пољопривредника све мање, у јавној администрацији је све више људи. Дакле, нас је око 20.000, а њих 200.000 и ми их називамо, у нашем жаргону, непроизводна грла, јер не стварају никакву нову вриједност. Замислите када би један сељак у штали имао 600 грла, од чега само 200 вриједи, а 400 онако лежи и ништа не прозиводи. То не би могло опстати, па тако је немогуће одржати и овакав систем”, додао је Усорац.

Према његовим ријечима, пољопривредници у РС већ пету годину заредом “не могу да дигну главу изнад земље”.

“И ове јесени ћемо, због суше, имати за око 50 одсто мање приносе. Настављамо црни низ, којем се не назире крај. У 2010. години имали смо поплаве, па су наредне двије године биле сушне, а онда опет поплаве, 2014. и сада сушу. Никако нисмо имали шансу и зато смо сада у веома тешкој ситуацији”, нагласио је Усорац.

Миле Спасојевић из села Борковићи, код Бањалуке, има малу фарму са десетак крава, а раније их је имао дупло више. Он објашњава да је данас врло тешко опстати, прехранити породицу и још нешто зарадити бавећи се искључиво пољопривредном производњом.

“За то је данас потребна или велика храброст или лудост. Помоћи нема ни с једне стране, а сами смо немоћни да се изборимо са свим недаћама. Субвенције које сељаци добијају су минималне, а сваке године трпимо огромне штете. Осим стоке, имам и нешто поврћа и све је уништено, дијелом због суше, а дијелом због недавног града”, додао је Спасојевић.