Српска: За пет година број пољопривредника се смањио за три пута

Лоши временски услови, тежачки послови, велики губици, а мала добит и подршка, све су то разлози због којих је у посљедњих пет година дошло до драстичног пада броја пољопривредних произвођача и мљекара у РС У односу на 2010. годину данас их има око три пута мање, а тенденције су такве да ће врло брзо пољопривредна […]

понедељак, август 17, 2015 / 19:16

Лоши временски услови, тежачки послови, велики губици, а мала добит и подршка, све су то разлози због којих је у посљедњих пет година дошло до драстичног пада броја пољопривредних произвођача и мљекара у РС

У односу на 2010. годину данас их има око три пута мање, а тенденције су такве да ће врло брзо пољопривредна производња код нас бити на издисају. Упркос плодном земљишту и могућностима за остваривање великих приноса, продуктивност је из године у годину све лошија и још само ријетки истрајавају у бављењу ратарством, сточарством или мљекарством у РС.

Црне прогнозе о губицима у пољопривреди у РС и БиХ недавно су у својој анализи изнијели и стручњаци Свјетске банке. Они су навели да се код нас у просјеку сваке године губици приноса усјева крећу од 20 до 40 одсто, зависно од дијела земље, док је нешто мање од петине радне снаге у БиХ запослено у пољопривреди. Потврдили су и тезу да се, и поред квалитетног земљишта и бројних предности које има ово поднебље, недостатак системске подршке, а посебно објеката за наводњавање, негативно одражава на приносе.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача – мљекара РС, Владимир Усорац, истиче да је 2010. године у РС било око 70.000 пољопривредника, а данас их је око 20.000, док је број мљекара у истом периоду с 12.000 пао на свега 5.000. Ови бројеви су, додаје Усорац, на историјском минимуму.

“То је драстичан и драматичан пад, а ови алармантни бројеви требало би да забрину свакога ко се иоле брине за будућност овог народа. Већ сутра нећемо имати кога да нам прави храну. Људи једноставно више не желе да се носе с толиким проблемима у овом сектору, а с друге стране, сеоска домаћинства су старачка. Они имају све мање снаге и виталности да се баве оваквим пословима. Њихови потомци, који би им могли помоћи, бјеже у градове. На примјер, у мом селу, за које тврдим да је љепше од Калифорније, има 126 кућа, од којих је 26 потпуно празно, а иста слика ће ускоро бити и у многим другим”, истакао је Усорац.

Он је оцијенио да би власти под хитно требало да се посвете овој проблематици, док не буде прекасно.

“Док је пољопривредника све мање, у јавној администрацији је све више људи. Дакле, нас је око 20.000, а њих 200.000 и ми их називамо, у нашем жаргону, непроизводна грла, јер не стварају никакву нову вриједност. Замислите када би један сељак у штали имао 600 грла, од чега само 200 вриједи, а 400 онако лежи и ништа не прозиводи. То не би могло опстати, па тако је немогуће одржати и овакав систем”, додао је Усорац.

Према његовим ријечима, пољопривредници у РС већ пету годину заредом “не могу да дигну главу изнад земље”.

“И ове јесени ћемо, због суше, имати за око 50 одсто мање приносе. Настављамо црни низ, којем се не назире крај. У 2010. години имали смо поплаве, па су наредне двије године биле сушне, а онда опет поплаве, 2014. и сада сушу. Никако нисмо имали шансу и зато смо сада у веома тешкој ситуацији”, нагласио је Усорац.

Миле Спасојевић из села Борковићи, код Бањалуке, има малу фарму са десетак крава, а раније их је имао дупло више. Он објашњава да је данас врло тешко опстати, прехранити породицу и још нешто зарадити бавећи се искључиво пољопривредном производњом.

“За то је данас потребна или велика храброст или лудост. Помоћи нема ни с једне стране, а сами смо немоћни да се изборимо са свим недаћама. Субвенције које сељаци добијају су минималне, а сваке године трпимо огромне штете. Осим стоке, имам и нешто поврћа и све је уништено, дијелом због суше, а дијелом због недавног града”, додао је Спасојевић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ko je lud da radi u poljoprivredi za 200-300KM po 55C dok budžetski paraziti imaju u proseku 1500 KM samo što sede.
    Davno sam zahtevao od vlade uvođenje radne obaveze od 35 dnevnica koje svai budžetar mora odratido kod poljoprivrednika. Ko će još da radi i porizvodi mleko kad je otkupna cena 0,4 KM A mlekare ga prodaju po 1,7KM svi višestuko više zarađuju od proizvođača i distrubuteri, i mlekara, i trgovina.
    Ko da se bavi poljoprivrenom kad Harp sistem svake godine može da sprži sve živo na zemlji, da potopi sve?
    U ovakvim uslovima, kada država ne može narod da zaštiti od HARPa, bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom se pretvara u proizvdnju gubitaka, rad u korist svoje štete.
    A od čega će poljoprivredni proizvođač živeti ako ga svake godine sprže HARP suše, ako mu suše sprže žitarice, povrće, ako mu suše osuše voćnjake?
    Zapadne korproacije sistematski rade na unitevanju naše poljoprivredne proizvodnje, proizvodnje hrana da bi naš narod naterali da uzimaju kredite i kupuju zatrovanu evropsku hranu da se potruje i što više zaduži narod.
    Sve dotle dok u ovoj državi bude plaćena nerad, parazitriranje, kancelarije, sedenje, parazitsko budžiciranje na grbači naroda, a dok krvavi rad poljoprivrednina po suncu, kiši, suši i poplavama ne bude plaćen sve brže ćemo propadati i izumirati.
    Neće hranu prizvesti 140.000 budžetskih parazita po kancalarijama. Oni jedu ovu državu i narod.
    Narodu mora biti jasno da ne postoji nikakva virtuelne ekonomija, nego konkretna materijalan proizvodnja.
    Ili se možemo baviti konkretnom materijalnom prizvodnjom ili ne možemo. Nikakve, berze, fondvoim investiicija, banakrstvo ne mogu napraviti materijalnu proizvodnju. Samo konkretni materijalni rad može napraviti materijalni proizvod.
    DOSTA JE VIŠE BILO GLOBALISTIČKIH PREVARA I OBMANA, INVESTICIJE, BERZE, FONDOVI, BANKE. TO JE SVE OTIŠLO U PRAH I PEPERO NAKON EKONMSKE KRIZE KOJA JE OGOLELA SVI OBMANU U KOJOJ JE ČOVEČANSTVO ŽIVELO DA JE MOGUĆE BAVITI SE BAZIJANSTVOM, ŠPEKULACIJAMA, ŠTAMPATI B3EZVERNI NOVAC I PLJAČKATI RADNIKE.

  2. Нико нама са стране није крив што смо уништили сељака, пољопривредне задруге и прехрамбенете комбинате, што нисмо бар по 100 милиона км улагали задњих десет година у пољопривредну инфраструктуру.

    Ко је крив и зашто зна се, да ће бити најважнија привредна грана у Српској производња хране како би се обезбједило сво становништво бар неколико година унапријед, тиме запослило најмање 30.000 домаћинстава, или 100.000 људи у пољопривреди и комплементарним гранама једина је гаранција да за то одговорност преузме ЗОРА-ЗЕЛЕНИ ОДРЖИВИ РАЗВОЈ.

    Остали су своје намјере показали од рата до данас, лакше је узимати кеш и радити за увозне конгломерате намјерно уништавајући домаће произвођаче, него радити даноноћно сљедеће четири године док не успоставимо неуништив систем у тој области, зар не?

Оставите одговор