Србија највише извози у Њемачку
Главни извозни партнер Србије у прва четири мјесеца ове године била је Њемачка, у коју је извезена роба вредна 424,3 милиона евра, а главни увозни партнер Руска Федерација (РФ), из које је увезена роба за 834,9 милиона, показали су подаци Републичког завода за статистику (РЗС). У извозу, главни спољнотрговински партнери, после Њемачке, биле су Италија […]
Главни извозни партнер Србије у прва четири мјесеца ове године била је Њемачка, у коју је извезена роба вредна 424,3 милиона евра, а главни увозни партнер Руска Федерација (РФ), из које је увезена роба за 834,9 милиона, показали су подаци Републичког завода за статистику (РЗС).
У извозу, главни спољнотрговински партнери, после Њемачке, биле су Италија са 337,6 милиона долара и Босна и Херцеговина (БиХ) са 333,7 милиона. Главни спољнотрговински партнери у увозу, после РФ, биле су Њемачка са 649 милиона долара и Италија са 518,3 милиона.
Спољнотрговинска робна размјена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.
Земље чланице Европске уније (ЕУ) чине више од половине укупне размјене.
Други по важности партнер Србије су земље потписнице споразума о зони слободне трговине у Централној Европи (ЦЕФТА), са којима је остварен суфицит у размјени од 364,7 милиона долара, резултат углавном извоза пољопривредних производа, као и извоза гвожђа и челика.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размјени остварен је са бившим југословенским републикама – Црном Гором, БиХ и Македонијом.
Од осталих земаља, у прва четири мјесеца, истиче се и суфицит са Румунијом и Словачком.
Највећи дефицит јавља се у трговини са РФ због увоза енергената, прије свега, нафте и гаса, а потом и са Народном Републиком Кином, Мађарском, Њемачком.
Према одсјецима Стандардне међународне трговинске класификације, у извозу највеће учешће имали су житарице и производи од њих са 295 милиона долара, електричне машине и апарати – 249 милиона, обојени метали – 226 милиона, гвожђе и челик – 166 милиона и одјевни предмети и прибор за одјевање – 153 милиона.
Првих пет одсјека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати са 570 милиона, природни гас – 544 милиона, друмска возила – 306 милиона долара, електричне машине и апарати – 265 милиона и медицински и фармацеутски производи – 211 милиона.
Одсјек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту, има учешће у укупном увозу од 6,4 одсто.