Спрема се свеправославни сабор, Божић ће се славити по Миланковићу, 25. децембра

Васељенски патријарх Вартоломеј за 9. март ове године сазвао је поглаваре свих канонских православних цркава на састанак у Цариград ради планирања организације Свеправославног сабора за идућу годину.

Како се оцjењује у Цариградској патријаршији, тај скуп треба да буде озбиљан напор ка јединству православног свijета и унапреди сарадњу помјесних православних цркава.

А докле ће се православцима у свијету Исус Христос, син Божји, два пута годишње рађати, 25. децембра по актуелном и 7. јануара по старом календару, требало би такође да одлучи Свеправославни сабор, чије одржавање Цариградска патријаршија прижељкује 2015. године.

На том Сабору питање једнообразности календара за све православце требало би да буде једна од десет предвиђених тема.

Јер, заједнички календар, како је одавно оцењено у Константинопољу, “није само питање вјеродостојности православног, односно хришћанског идентитета, већ је и од пастирског значаја“.

Теолог Пјер Сологуб из Православног братства Западне Европе на међуправославној конференцији у Паризу прије непуне двије године изнио је став да “реформа литургијског календара није теолошке већ техничке природе” и да “јулијански календар није адекватан за рачунање празника, јер није у складу са астрономским календаром”.

Он је навео да према праћењу древних табела за рачунање Пасхалије, православна црква гријеши и не прати општа правила прихваћена на Никејском сабору 325. године”.

Свештеник Владимир Хулап, проректор Духовне академије у Санкт Петербургу, говорећи на тему “Пасторски проблеми реформи литургијског календара у Русији“, истакао је да је у тој земљи “неопходна едукација за боље разумијевање ове реформе”.

Реформа Јулијанкског календара, познат као Мелетијин календар и Новојулијански каледар, је уопштен назив за свеправославни Сабор на челу са васељенским патријархом Мелетијом IV одржаним у Цариграду 1923. године, на коме је усвојена редакција новог календара у име свих православних Цркава присутних на Сабору, а која је предложена од Милутина Миланковића, тада професора небеске механике на Београдском Универзитету. Миланковићев календар је до сада најпрецизнији календар који је створио човјек, и од астрономске године одступа само 2,75 секунди (за разлику од Грегоријанског који одступа 26,75 секунди).

Реформу је иницирала управо Српска православна црква, али нови календар није прихватила до коначног јединства свих православних цркава по том питању, јер је Руска православна црква била против.