Споменик преживио земљотрес?
Јадно стање споменика страдалима у земљотресу указује на неискрен, незаинтересован, несистематичан и највише незналички приступ газдовању јавним ресурсима, а посебно простором. И посебно у култури.
Концептуални приступ вајарским радовима у простору, нова, незрела и симбиотичка градска власт не демонстрира само класичном ненадахнутошћу по обрасцу:
Кад немам никакву оригиналну идеју у животу, а посебно у ликовној умјетности, а имам паре и патолошку потребу за пажњом, онда правим предимензиониране објекте из свог свакодневног живота: мегафон, рекет, штипаљку…
Не!
Мјесто одакле је све почело за тренутног градоначелника, односно када је вандализован исти овај споменик на којем је тада писало Трг Давида Драгичевића, њему више ништа не значи. Као ни оно што је тад говорио. Неко ко никад није био домаћин, не брига ни за туристички потенцијал града и "једну лијепу слику коју шаљемо у свијет". Што су фразе које непрестано понављају, а што је заборављено истог тренутка кад се камере угасе.
Као и већина његових обећања.
Сада "Давидов трг" изгледа заиста импресивно, као и овај "споменик" страдалима у земљотресу, за који већина грађана Бање Луке ни не зна чему служи.
Изгледа на истинску срамоту града Бања Лука, као и "парк" који је у естрадном маниру отворио исти дужносник, у епизоди паркинг и љетна башта угоститељског објекта Кајак. Играчка коју смо заборавили, као и налазе "тима за ревизију". Као већину онога чим се незрела и стихијска админстрација мало поигра, па онда заборави.
Споменик је зато заиста концептуалан. Треба туристима причати да је он намјерно овако изведен – како би изгледао као да је управо претрпио земљотрес.
Не глацијалну и флувијалну ерозију.