Шпијунира се и преко енгри бирдс игрица

Док корисници смартфона играју Енгри Бирдс, шпијуни можда вребају у позадини, пише Њујорк тајмс на основу докумената које је објелоданио Едвард Сноуден.

У тајним документима које је објелоданио бивши обавјештајац Националне службе безбједности (НСА) Едвард Сноуден нашло се још узнемирујућих података који доводе у питање приватност корисника мобилних телефона, пишу амерички медији.

Њујорк тајмс је објавио дијелове докумената који се баве мобилним апликацијама, то јест игрицама за мобилне телефоне с којих америчка обавјештајна служба НСА и британска обавјештајна агенција Државни комуникациони штаб узимају податке о особама које их користе.

Док корисници смартфона играју популарну игрицу "Енгри Бирдс", шпијуни можда вребају у позадини, истиче амерички лист и наводи да популарне игрице сакупљају податке о кориснику које могу бити веома детаљне – од локације корисника, модела његовог мобилног телефона, до пола и старости, па чак и о његовој сексуалној оријентацији.

Како се наводи, неке апликације у себи садрже програме које скидају још специфичније информације, па се тако могу сазнати и сексуалне навике корисника, степен образовања, као и број дјеце.

Најбогатију палету информација о кориснику има "Миленијал Медија" која је са компанијом "Ровио" развила посебно издање "Енгри Бирдс", затим је заједно са "Зингом" развио "Фармвил", као и многе друге.

Представник "Ровија" рекао је да о активностима НСА не знају ништа, нити имају информацију о томе да се неко са стране користи информацијама њихових корисника.

"Милениал Медиа" још увек није реаговао на најновије писање медија.

Овакав програм траје од 2007. године, када је НСА повисили свој буџет за телефонско прислушкивање са 204 милиона на 767 милиона долара. Од тада агенција има приступ локацијама и информацијама када се "особа од интереса" служи Гугл мапом, преко чега се скидају и фотографије са локације, адресе, листе пријатеља, историја позива, наводи Њујорк тајмс.

Медији који поседују Сноуденове документе објавили су и делове презентација НСА на којима су наведене бенефиције праћења корисника мобилних апликација, као и до којих све информација могу доћи преко "паметног телефона".

Међутим, о количини података које су агенције искористиле не зна се много.

НСА је одмах реаговала, објаснивши да се да то тих података долази само код "важних, страних службеника обавјештајних служби".

Иначе, странице попут Фејсбука и Твитера уклањају са фотографија информације којима се идентификује локација и то прије њене објаве. Но, постоји кратко вријеме у којем је та информација још увијек на слици, па се стога може користити у шпијунске сврхе.

Предсједник САД Барак Обама је у свом говору о реформи шпијунског програма НСА помињао ограничавање информација које службе могу да прикупљају преко телефонских позива, али није говорио о мобилним апликацијама.

Из ранијих Сноуденових докумената сазнало се да и НСА и британски Државни комуникациони штаб имају развијене алате за хаковање смарт телефона, као што су програми које је британска агенција назвала Шмурфс (Штрумпфови).

Убацивањем појединачних програма, корисник се прислушкује и прати чак и када му је телефон угашен. Развили су и програме који аутоматски укључују микрофон телефона, као и оне који укључују телефон након што га корисник искључи.

И амерички и британски обавјештајци понављају да ниједну од тих метода не користе код обичних грађана, већ само код "особа од интереса".