Шпанија на иде грчком стазом пропасти

На европским тржиштима поново се страхује за економију Шпаније и Италије. Због сумње у њихову способност да држе финансије под контролом, опет им расту трошкови задуживања и еврозона се нашла у новом зачараном кругу дужничке кризе.

Европска унија, међутим, каже да су страховања претјерана и да им не треба страна помоћ.

Шпанија не иде грчким стопама, без обзира на рецесију и велику незапосленост. Европска унија каже да су мјере штедње довољне.

"Шпанска влада показује одлучност да спроведе неопходне реформе и што је још значајније, да ове године смањи мањак у буџету на 5,3 одсто, а следеће на три одсто", каже Оливије Бејли из Европске комисије.

Европска унија много више цијени труд шпанске владе него што га цијене тржишта.

Камате на позајмице Шпанији скочиле су на забрињавајућих шест одсто, иако влада намјерава да уштеди још 10 милијарди евра на резовима у здравственом и образовном систему, због чега је Шпанци оптужују да жртвује "државу благостања".

Влади у Мадриду није драго ни то што је прозивају у европским престоницама. Посебно су љути на италијанског премијера који каже да је Шпанија кривац за нову напетост у еврозони, и на француског предсједника који је упорно користи као лош примјер у својој предизборној кампањи, па у Паризу спуштају лопту.

Валери Пекрес, представница Владе Француске каже да су страховања за шпанску економију претјерана.

"Влада Маријана Рахоја спроводи храбре и неопходне структурне реформе, које ће побољшати потенцијал за остварење економског раста и довести до преокрета", каже Пекресова.

Иако већина економиста упозорава да је штедња за сваку похвалу, али да нема изласка из кризе док се не подстакне економски раст и запосленост, европске владе и даље праве резове.

У Хрватској ће у наредној години број јавних и државних службеника бити смањен за 10.000. У Грчкој је штедње свима преко главе, па је у току штрајк помораца који пријети да поквари Васкршње празнике, као и протест пензионера.

Пред грчке ванредне изборе, у еврозони страхују да би штедња могла да буде доведена у питање, ако би политичке странке које су против ње добиле већину у парламенту, пошто су двије традиционално доминантне странке у петој години кризе изгубиле подршку гласача.