Сјећање на српске жртве у Подрињу

У Братунцу ће данас бити обиљежено 20 година од страдања 3.267 Срба у Подрињу.

Обиљежавање, којем ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, почеће у 13.00 часова служењем парастоса страдалим на градском гробљу у Братунцу.

У 13.30 часова биће положено цвијеће на Спомен-крсту, док ће у 14.00 часова код цркве Успења пресвете Богородице бити уприличено обраћање званичника, а у 14.20 часова духовни програм.

Организатор обиљежавања 20 година од страдања Срба у Подрињу је Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Српске.

На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака у току одбрамбено–отаџбинског рата страдало је најмање 1.300 лица српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча страдало 3.267 Срба.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу током протеклог рата остало је око 800 дјеце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Напади су углавном извођени на најзначајније православне празнике – на Божић, православну Нову годину, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан. Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима.

У том пероду је само на подручју Сребренице нападнуто 21 српско село у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 српских цивила.

На Петровдан 1992.године муслиманске снаге под командом Насера Орића су упале у више српских села пљачкајући и палећи све што су стигле, а у српским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили и измасакрирали 69 српских цивила.

У Кравици код Братунца на православни Божић 1993. године у рану зору у село су упале јаке муслиманске снаге и починиле масакр над мјештанима. Убијено је 49 становника, међу којима је било жена, дјеце и стараца. Рањено је 80 људи, а седам мушкараца је заробљено и након тортуре и мучења сви су убијени, главе су им одсјечене и вучене возилима по улицама Сребренице, а тијела никада нису пронађена.

У зору 16. јануара 1993. године муслиманске снаге под Орићевом командом напале су рубна подручја Скелана и том приликом убиле 69 српских цивила, раниле 165, а заробиле 30 који су одведени у логор у Сребреницу.

Српско становништво је, тражећи спас, бјежало према мосту који спаја Скелане са Бајином Баштом у Србији. Велики број је рањен и убијен на мосту и у његовој близини када су покушавали да препливају Дрину.

За убиство 3.267 Срба у Средњем Подрињу, претежно цивила, међу којима је било највиже жена, дјеце и стараца, над којима су почињени стравични злочини, још нико није одговарао, нити је у току неки судски процес.

За злочине над Србима Хашки трибунал је 2006. године осудио Орића на двије године затвора, да би у жалбеном поступку првостепена пресуда била преиначена, а Орић ослобођен.