Седмица Марка Шикуљака: Беса (Besa)

Један од оних филмова код којих је политичко-фондовски моменaт толико јак, да се мирне душе може рећи да режију није хтјела потписати Наташа Кандић, да би се лакше заварали гледаоци.

Српски учитељ се одазива мобилизацији у рат против Аустроугарске. У Србију је повео своју жену, родом из Штајерске. Док он ратује, њу ће чувати његов добри слуга Арнаутин, који му даје тврду бесу да је ни дoтаћи неће.

Надаље се ништа не дешава. Све је у принципу приказ како се јадна и њежна Европа/Штајерка не сналази у тој лудој и дивљој Србији која води сулуду политику рата, а са друге стране како су сви људи добри, па макар и њихови потомци тражили после независност Косова.

На ту дивну комбинацију Албанца и Европе свако мало кидишу Срби, и цивили и војници, но они издрже. А јесте се питали зашто они вас не воле, пита Европљанка војнике који малтретирају Арнаутина смо зато што је то што је.

Зашто стварно, кад су их тако лијепо убјеђивали да их патријарх поведе у Аустроугарску унију, умјесто да чаме у мраку турске империје?

(2009. Режија: Срђан Карановић; Мики Манојловић, Ива Крањц)