Сатурн снимљен како рађа нови мјесец

Америчка свемирска агенција НАСА објавила је да је летјелица Касини снимила формирање малог, леденог објекта унутар Сатурнових прстенова, који може да буде нови мјесец, пише "Сајенс рикордер”.

Научници Лабораторије НАСА за млазни погон у Пасадени, Калифорнија, кажу да не очекују да ће објекат расти, те да се можда чак и распада.

На фотографијама “Касинија” виде се поремећаји на самој ивици Сатурновог А прстена, који је најудаљенији од свих прстенова шесте планете од Сунца.

Један од ових поремећаја је лук за 20 одсто свјетлији од своје околине, дуг 1.207 километара, широк 10. Научници су такође открили необичне избочине на обично глатком профиле ивице прстена. Они сматрају да су лук и избочине настале услед гравитационог ефекта оближњег објекта.

“Никада нисмо видјели ништа слично. Можда гледамо у сам чин рођења, док овај објекат напушта прстенове и одлази да постане мјесец”, навео је у саопштењу вођа студије Карл Мареј са Универзитета Квин Мери у Лондону.

Објекат је незванично назван Пеги, а превише је ситан да се посматра преко фотографија. Процењено је да му пречник није већи од километар.

Овај процес помоћи ће научницима да разумију како су Сатурнови ледени месеци, укључујући облачни Титан и Енцеладус са његовим океанима, формирали у масивнијим прстеновима планете пре много времана. Такође, ово помаже да се увиди како су се оформиле Земља и друге планете Сунчевог система, те како су се померале од Сунца.

Сатурнови ледени мјесеци разликују се у величини, а већи сателити су удаљенији од планете. Многи од Сатурнових мјесеца углавном се састоје од леда, истог оног који чини прстенове планете. Недавна научна теорија каже да су се мјесеци оформили од честица прстенова и потом се одвојили од планете, мијешајући се са осталим сателитима на путу.

“Теорија је да је Сатурн прије много времена имао знатно масивнији систем прстенов, способан да ‘роди’ веће мјесеце. Како су се мјесеци формирали близу ивице, они су исрцпли прстенове и еволуирали, па су тако највећи и најудаљенији они који су настали прије. Маса система прстенова који их је произвео смањила се временом”, објаснио је Мареј.

Студија је објављена у журналу “Икарус”.