Русија се нада Обаминој флексибилности

Русија се нада да ће амерички предсједник Барак Обама показати већу спремност за компромис по питању планова НАТО-а о ракетном штиту у Европи током његовог другог мандата.

"Надамо се да ће сада, након реизбора, предсједник Обама бити флексибилнији и да ће узети у обзир мишљење Русије и других земаља о конфигурацији ракетне одбране НАТО-а", рекао је замјеник руског премијера Дмитриј Рогозин, задужен и за војну индустрију земље.

Рогозин, бивши изасланик Русије у НАТО-у, поновио је став Русије да САД треба да дају писане гаранције да ракетни штит неће бити усмјерен против Москве, што је Вашингтон до сада одбијао.

"Што се тиче изјава да амерички ракетни штит није усмјерен против Русије, ми не вјерујемо у саме ријечи. Бивши совјетски лидер Михаил Горбачов вјеровао је ријечима, али ми не", рекао је Рогозин на конференцији Руског савјета за међународна питања о нуклеарном оружју и међународној безбједности и нашалио се, рекавши: "Ми смо, наравно, лоши момци".

Горбачова су наводно увјерили тадашњи водећи амерички званичници да ако пристане на рушење Берлинског зида 1989. НАТО се неће ширити на западне границе Русије.

Три бивше совјетске републике Естонија, Летонија и Литванија, придружиле су се војној алијанси након поновног уједињења Њемачке, односно након рушења Берлинског зида.

Све три земље дијеле границу са Русијом.

Рогозинове коментаре "једва ће дочекати" критичари Обаме, који је прошле године случајно снимљен како шапуће тадашњем руском предсједнику Дмитрију Медведеву да ће по питању ракетне одбране "бити флексибилнији након реизобра".

САД кажу да је спорни ракетни штит дизајниран да дјелује против "лоших држава" као што су Иран и Сјеверна Кореја, али Русија је забринута да би штит могао да неутралише њен нуклеарни потенцијал.

Русија је најавила низ контрамјера против штита у Европи, укључујући распоређивање тактичких нуклеарних ракета у Калињинграду, руској енклави на Балтику.

Вашингтон је у вријеме мандата предсједника Џорџа Буша планирао да распореди дијелове ракетног штита у Пољској и Чешкој.

Али Обама је те планове умањио у вријеме свог првог мандата.

Ти планови сада укључују предложени систем пресретача са базом на копну и мору око Европе.

САД раније су рекле да желе да Русија постане дио тог система.

Русија је запријетила низом контрамјера против ракетног штита НАТО-а, укључујући распоређивање тактичких нуклеарних пројектила у Калињинграду.

Рогозин је истакао и да "нова тактика НАТО-а распоређивања оружаних снага ван утврђене зоне одговорности“ представља највећу препреку декларисаном циљу Обаме о свијету без нуклеарног оружја.

"Ми још нисмо добили неопходно објашњење од САД шта је у ствари био прави разлог употребе војне силе против Ирака“, нагласио је Рогозин.

Он је подсјетио да је наведени разлог био јасан – наводно нуклеарно наоружање у рукама Садама Хусеина. "Али, судећи по свему, наше америчке колеге знале су сигурно да у Ираку није постојало оружје за масовно уништење", истакао је он.

Рогозин је додао да је тешко замислити да би Американци, да су Ирачани заиста имали то оружје, провели копнену операцију у тој земљи ради збацивања Хусеина.