Рјешење свих рјешења: Генсек Милко за интегрисани гранични прелаз у Рачи

Из оваквих саопштења се осјећа исфорсираност да се нешто каже, данас и поводом нечега што се збило негдје другдје, а да и формулација „само један гранични прелаз“ одише неразумијевањем принципа интегрисаног граничног прелаза.

петак, август 30, 2019 / 23:47

Наиме и на тзв. интегрисаном граничном прелазу постоје двије контроле докумената и двије царине. Није требало ићи до Македоније, макар сјеверне, јер овакав један гранични прелаз постоји (рецимо) у Изачићу, према Хрватској. То није гарант већег убрзања промета (Хрвати увијек стварају гужву и контролишу дуже), већ се интегрисани гранични прелази праве због успоставе већег повјерења и тјешње сарадње међу граничним службама двије земље. Оваква врста рада, наводно, подразумјева смањење корупције.

Гранични прелаз подразумијева постојање макар по једног цариника и полицајца са обе стране, макар сједили у истој кућици. У Градишци, рецимо, између двије контролне тачке на граници се налази ријека Сава, односно мост, као и на Рачи. Интегрисани су мостом.

Евентуално убрзавање промета на оваквим прелазима, што је један од циљева, посљедица је повећања разумијевања и сарадње међу службеницима, који су на интегрисаним граничним прелазима у прилици да се свакодневно срећу и комуницирају, односно бивају свјесни гужве коју својим (не)радом стварају колеге. Већа брзина промета људи и возила је искључива посљедица спремности земаља на поједностављења процедура.

Било како било, граница између тзв. БиХ и Србије је граница Српске и Србије, те залагање за њену „максималну лабавост“, ако већ не отворено позивање на независност Српске и уклањање сваке баријере, заслужује да се саопштење пренесе у цјелости и без измјена.

Максимално лабаво

Генерални секретар Партије демократског прогреса Милко Грмуша изјавио је данас да политички представници Републике Српске на свим нивоима морају инсистирати на увођењу интегрисаног граничног прелаза између Босне и Херцеговине и Србије, по узору на идентично рјешење које су прије неколико дана постигле Србија и Сјеверна Македонија.

„Људи у Републици Српској, прије и изнад свега, желе да живе у нормалној, уређеној, правној и просперитетној Републици Српској, те не желе границу између Српске и Србије. Ако су Сјеверна Македонија и Србија могле да договоре да постоји само један гранични прелаз између те двије земље, што у значајној мјери убрзава протоко људи, робе и услуга, онда је неопходно да исти споразум буде постигнут и између Србије и БиХ“, нагласио је Грмуша.

Према његовим ријечима, индикативно је да ово питање није нити једним словом нашло своје мјесто у тексту принципа за успостављање власти између СДА, ХДЗ БиХ и СНСД.

„Док су СДА и ХДЗ БиХ у споразуму те три странке унијели своје страначке и најважније политичке захтјеве народа које представљају, СНСД је из само њима знаних разлога пропустио да експлицитно наведе да граница између Србије и БиХ мора да буде максимално лабава, јер је то стратешки интерес Срба и Републике Српске“, истакао је Грмуша.

Грмуша је додао да у свим будућим политичким разговорима и процесима унутар БиХ српски политички фактор мора да инсистира на увођењу интегрисаног граничног прелаза између Србије и БиХ, као и увођењу јединственог економског и царинског простора између Србије, Републике Српске и Федерације БиХ, заједно са свим осталим заинтересованим земљама регије, јер је то једини механизам националне и економске еманципације Републике Српске и њеног привредног и инфраструктурног снажења



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *