Рикер: Против подјеле Косова због ситуације у БиХ

Замјеник помоћника шефа америчке дипломатије Филип Рикер рекао је да питање подјеле Косова није табу тема, већ питање снажног неслагања са том идејом, а ситуација у БиХ је само један од многих разлога зашто се мисли да је то лоша идеја.

“Ситуација у БиХ је само један од многих разлога зашто се снажно противимо томе и мислимо да је подјела Косова или промјена граница лоша идеја, јер једном када се крене тим путем, ставиће се под знак питања свака држава”, рекао је Рикер за “Политику”.

Према његовим ријечима, било да у БиХ или у Македонији неко жели да направи замишљену етничку државу, то просто није рецепт за успјех, стабилност и просперитет, док је Косово посебан случај због “своје историје озбиљних догађаја”.

Он је рекао да САД нису тражиле да Србија одустане од Резолуције 1244, нити су заузеле одређен став према плану од четири тачке предсједника Србије Бориса Тадића, који се тиче рјешавања проблема Косова, али да сматрају да се треба фокусирати на дијалог Београда и Приштине .

Рикер је навео да су четири тачке које је представио предсједник Србије “питања која је неопходно размотрити”, али и да “постоје и питања на сјеверу Косова, као и питања која Приштина жели да буду размотрена”.

“Наш став је да би тренутно фокус Србије требало да буде на непосредном циљу, а то је обезбјеђивање статуса кандидата за чланство у ЕУ”, рекао је Рикер. Он је навео да је сада неопходно наставити са дијалогом Београд-Приштина и да у разговорима не би требало покушавати да се поново отворе питања која су већ ријешена, него би требало “рјешавати питања која су неријешена”.

Рикер је рекао да обје стране треба да нађу формулу за представљање Приштине на регионалним скуповима и да вјерује да постоје рјешења. Према његовим ријечима, од Београда и Приштине тражи се флексибилност и креативност, како би обезбиједили да Србија и Косово могу да учествују на регионалним форумима.

Он није одговорио на питање да ли је могуће убиједити Приштину да разговара о све четири тачке Таћевог плана, у којем се спомиње специјални статус за српске манастире и културно насљеђе на Косову, заштита Срба јужно од Ибра, посебан статус сјевера Косова и заштита имовине државе Србије и Срба на Косову, наводећи да се сада треба фокусирати на дијалог.