Ријалити програм као цивилизацијско мјерило

Визионар и тумач ироније стварности Џорџ Орвел је у својем футуристичком виђењу свијета изнио опомену генерацијама о потенцијалној опасности инструменталиста и креатора историје, који настоје античким методама (принцип хљеба и игара) привидно задовољити интересе масе. Данас је таква опомена смјештена у контекст обрасца.

Пише Стефан Ратковић

Није први пут да се опомена мудраца претвори у похвалу лудости. Андрић је прецизно и детаљно навео менталитет људи једне касабе као парадигму једне епохе, али нас то није спријечило да преокренемо ток историје. Околности се мијењају, али инхерентне потребе се фанатично задовољавају и оруђа (или оружја) манипулације се прилагођавају интересима савременог човјека.

Ријалити програми су најпрецизнији приказ изопачености друштва. Дати феномен је истинска слика нас какви стварно јесмо. У складу са законима тржишта и либералног капитализма, људи зарад рекламе прихватају да буду сировина за производњу садржаја у виду јавног експеримента.

У суштини, поистовјећивање конзумента са херојима заробљеним у ТВ апарату је одраз нарцисоидности и несамокритичности друштва, или, пак, задовољавање инстант-потреба бјегунца из сопствене коже. Човјек је током цијелог живота експериментална животиња друштвених околности којима се прилагођава.

Слобода људи није условљена само ограничавањем физичког простора у којем обитавају или ускраћивањем права. У савременом свијету, слобода је могућност. У малом избору могућности, човјек постаје роб камере друштва које га конотира и обликује у тренутку када у екрану ТВ-а или рачунара запази самога себе у рефлектованој форми.

Историјски гледано, људи и јесу фигуре историје којој служе у циљу интерпретације дешавања без могућности да се миленијумски статус qуо човјека као микроскопске животиње промијени.