Ревија српског документарног филма

Ревија српског документарног филма, коју Кинотека Републике Српске реализује у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда, биће одржана 8. и 9. априла у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањој Луци. Ревија почиње у понедјељак, 8. априла у 20.00 часова пројекцијом документарних филмова из заоставштине Ђорђа Богдановића (1860 – 1914), трећег по реду српског филмског продуцента, […]

среда, април 3, 2013 / 14:28

Ревија српског документарног филма, коју Кинотека Републике Српске реализује у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда, биће одржана 8. и 9. априла у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањој Луци.

Ревија почиње у понедјељак, 8. априла у 20.00 часова пројекцијом документарних филмова из заоставштине Ђорђа Богдановића (1860 – 1914), трећег по реду српског филмског продуцента, који је у кратком временском периоду од 1913. до 1914. године, током Другог балканског и у освит Првог свјетског рата, продуцирао око 30 документарних филмова и архивских докумената непроцјењиве вриједности.

Публика ће имати прилику да види филмове: Њ. В. Престолонаследник Александар на Црном врху, Долазак Коњичког пука у Београд, Грамбергова болница, Њ.В. краљ Петар у Саборној цркви, Живот српске војске у логору на бањици, снимљене 1913. године, те филмове из 1914. године: Велика пијаца, Долазак регрута, Заклетва регрута и Полагање темеља Богословији Св. Саве. Ови филмови биће премијерно приказани у Бањој Луци, након што је 2012. године у Југословенској кинотеци извршена њихова дигитална рестаурација.

О животу и раду Ђорђа Ђоке Богдановића, као и о значају његове филмске заоставштине за српску филмску баштину, те о рестаурацији овог изузетно вриједног филмског блага говориће Александар Саша Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке, који ће, као и директор Националног филмског архива Републике Србије Радослав Зеленовић, бити гости Кинотеке Републике Српске током реализације ове ревије у Бањој Луци.

Друге вечери, у циклусу Филмови који се памте на програму је седам врсних документараца који ће остати запамћени како по тематици тако и по ауторском печату и који, сасвим сигурно, заузимају високо мјесто у српској документарној продукцији друге половине 20. вијека. Циклус започиње сликовитим приказом српских вашарских обичаја и менталитета у филму Вашар из 1959. године, једног од најаутентичнијих српских документариста шездесетих година 20. вијека, Светозара Павловића.

Александар Саша Петровић, чији се Скупљачи преја, према многим оцјенама, сматрају једним од најбољих српских играних филмова двадесетог вијека, снимио је и неколико изузетних документараца, који по квалитету не заостају иза ремек- дјела његових играних филмова. Међу њима је и филм о животу и дјелу умјетника Саве Шумановића – Путеви из 1958. године, који се и данас , уз Петровићев филм о Петру Добровићу, сврстава у сам врх документарних филмова овог жанра.

Слиједи филм Цркве брвнаре Ратомира Ивковића из 1962. године, а затим још један представник „црног таласа“, Желимир Жилник. Његов филм Незапослени/незапослени људи из 1968. године, као и многи други, оцијењен је тада врло „провокативним и политички некоректним“ , јер није идеализовао социјалистички систем, него је о проблемима који су пратили тадашње друштво проговорио врло отворено и јавно.
И Крсто Шканата, један од водећих српских документариста, увијек је на бескомпромисан начин износио своје погледе на друштво и његове аномалије – а један од њих дат је и у филму Носталгија вампира из 1968. године. Свакако је незабораван сликовит и духовит приказ нашег помодарства , посебно међу сеоским живљем у богатој Шумадији, дат у филму А кућа звони ли звони Миодрага Николића из 1971. године.

И на крају ове дводневне ревије биће приказан и филм Марко Перов из 1975. године, култног редитеља Живка Жике Николића, који је, попут његових играних филмова, метафорична слика патријархалног свијета његовог родног поднебља.
Улаз за посјетиоце филмских пројекција у Дјечијем позоришту Републике Српске биће слободан.

До реализације овог програма дошло је и захваљујући сарадњи републичких установа културе – Кинотеке Републике Српске из Пала са Дјечијим позориштем Републике Српске и спремности руководства Дјечијег позоришта, прије свих, директора Предрага Бјелошевића да се ова ревија реализује у овој институцији.

Прије почетка Ревије, Кинотека Републике Српске представиће и изложбу филмских плаката „Сто година српског играног филма“, која ће бити постављена у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске од 8. до 30. априла ове године. Отварање изложбе заказано је за понедјељак, 8. априла у 18.00 часова.

Генерални покровитељ програма је Министарство просвјете и културе Републике Српске док је медијски покровитељ Радио-телевизија Републике Српске. Покровитељи су, такође, и установе које су омогућиле да овај програм буде реализован у Бањој Луци – Дјечије позориште Републике Српске и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.

За Кинотеку РС:
Јадранка Пандуревић



Оставите одговор