Радуљ: Жртве смо политичких превирања у ФБиХ

Замјеник министра правде БиХ Срђан Радуљ упозорава да је Република Српска жртва превирања политичких странака из Федерације БиХ, чији су представници у Уставноправној комисији Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, посебно СДП и СДА, блокирале провођење одлука Уставног суда БиХ. "Основни разлог због ког је Уставноправна комисија Представничког дома два пута дала негативно мишљење у вези […]

недеља, септембар 1, 2013 / 09:31

Замјеник министра правде БиХ Срђан Радуљ упозорава да је Република Српска жртва превирања политичких странака из Федерације БиХ, чији су представници у Уставноправној комисији Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, посебно СДП и СДА, блокирале провођење одлука Уставног суда БиХ.

"Основни разлог због ког је Уставноправна комисија Представничког дома два пута дала негативно мишљење у вези са измјенама и допунама Изборног закона БиХ јесу одредбе које се односе на провођење одлука Уставног суда БиХ о граду Мостару", рекао је Радуљ у интревјуу Срни.

Он сматра да постоји висок степен политичке неодговорности представника политичких партија из Федерације БиХ, прије свих СДП и СДА БиХ, тим прије, јер се на закон могло амандмански дјеловати у другом читању на Представничком дому гдје би се могло доћи до заједничког и обострано прихватљивог рјешења.

Радуљ истиче да је Министарство правде БиХ, у складу са својим надлежностима, припремило измјене и допуне Изборног закона БиХ, прије свега с циљем провођења одлука Уставног суда БиХ.

Он подсјећа да се прва одлука односи на усклађивање Изборног закона са Законом о територијалној организацији Републике Српске, јер је Уставни суд БиХ утврдио да називи неких општина и градова у Српској, који су наведени у овом акту, нису у складу са Законом о територијалној организацији Републике Српске, док се друга одлука односи на изборе у граду Мостару.

"Како су одлуке Уставног суда БиХ коначне и обавезујуће за све, Министарство правде БиХ покренуло је процедуру измјена и допуна Изборног закона, које су усвојене на Савјету министара БиХ. Међутим, на Уставноправној комисији Представничког дома БиХ тај наш приједлог није добио потребну већину како би уопште био разматран на сједници", навео је Радуљ.

Он је констатовао да је сасвим евидентно да су поједини чланови Уставноправне комисије спријечили да закон уопште дође у парламентарну процедуру и да о њему буде вођена расправа. Према његовом мишљењу, потребно је покренути питање политичке одговорности странака из Федерације које су онемогућиле да о закону буде расправљано на пленарном засједању.

"Уставни суд БиХ у јануару је ставио ван снаге одредбе Изборног закона БиХ које се односе на изборну јединицу из Републике Српске и коју је избрисао, тако да у овом тренутку не постоје правне норме да би се извршили избори посланика из Српске у Представнички дом парламента БиХ. Када бисмо у овој години имали опште изборе, они не би били могући на територији Републике Српске, што аутоматски значи да не би могао да буде конституисан ни парламент БиХ", појашњава замјеник министра правде БиХ.

Радуљ подсјећа да парламентарци не могу бити кривично одговорни за своје изјашњавање или гласање у парламенту, што је неспорно, али упозорава да нико не смије да онемогући упућивање закона у парламентарну процедуру.

"Теоретски би се могло поставити питање кривичног дјела – неизвршавања одлука Уставног суда БиХ – када министар правде БиХ не би уопште тај закон ставио у парламентарну процедуру", рекао је Радуљ и подвукао: "Како ће сада Тужилаштво гледати на ту чињеницу – не знам , али што се тиче Министарства правде БиХ, ми ћемо поново покренути процедуру усвајања измјена и допуна Изборног закона БиХ, у складу са одлукама Уставног суда БиХ".

И приједлог закона о располагању непокретне војне имовине доживио је на Представничком дому сличну судбину, као и измјене Изборног закона, јер је добио негативно мишљење Уставноправне комисије. С тим у вези, Радуљ је подсјетио да је Савјет министара БиХ формирао радну групу за провођење договора шест водећих политичких партија у вези са војном и државном имовином.

Ту радну групу чине министри правде Бариша Чолак /ХДЗ БиХ/, транспорта и комуникација Дамир Хаџић /СДП/ и цивилних послова Средоје Новић /СНСД/, који већ извјесно вријеме раде на припреми закона којим би ово питање било правно регулисано.

"Сматрам да је било неозбиљно од СДП и СББ БиХ што су у парламентарну процедуру упутили приједог закона о располагању непокретном војном имовином, без сагласности и консензуса са свим странкама које чине парламентарну већину", истакао је Радуљ.

Он истиче да доношење закона који регулишу питања војне и државне имовине у БиХ мора бити производ консензуса свих водећих политичких странака у БиХ.

Радуљ се нада да ће Радна група Савјета министара БиХ за државни имовину врло брзо сачинити приједлог закона и доставити га Савјету на усвајање и поздравио иницијативу замјеника предсједавајућег Представничког дома парламента БиХ Милорада Живковића да се Савјет министара БиХ обавеже да до краја септембра достави у парламентарну процедуру законе који се тичу регулисање питања и војне и државне имовине.

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио је 29. августа друго негативно мишљење Уставноправне комисије о Приједлогу закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, чиме је овај законски акт оборен, односно аутоматски је обустављена његова даља парламентарна процедура у предложеном тексту.

Уставноправна комисија гласовима чланова из СДА и СДП БиХ два пута није прихватила измјене и допуне Изборног закона БиХ, који је у парламентарну процедуру упутио Савјет министара БиХ. За представнике СДА и СДП у Уставноправној комисији спорна су била предложена рјешења за изборе у граду Мостару. Дио предложених измјена и допуна Изборног закона односио се на усклађивање Изборног закона БиХ са одлукама Уставног суда у вези са називима општина у Републици Српској и питање избора у Мостару.

Посланици нису усвојили ни мишљење Уставноправне комисије о Приједлогу закона о располагању непокретном војном имовином, чији су предлагачи клубови посланика СДП-а и СББ-а, да не постоји уставни основ за његово доношење, а Комисија је задужена да донесе ново мишљење. Против постојања уставног основа на Уставноправној комисији гласали су представници СНСД-а, СДС-а и ДНС-а, односно чланови Комисије из странака из Републике Српске.



Оставите одговор