Радомир Кузмић: Ићи ћу и до Стразбура ако треба

Радомир Кузмић избјеглица из Хрватске, који је 1992. године мијењао своју имовину у Хрватској са Драгомиром Будишом из Бањалуке, поднио је апелацију Уставном суду БиХ којом тражи да надлежни суд у Бањалуци донесе одлуку о одгађању извршења деложације његове породице.

Кузмић је поднио апелацију Уставном суду БиХ након што је Врховни суд Републике Српске одбио ревизију на одлуку Окружног суда у Бањалуци, којом је његова жалба одбијена и потврђена пресуда бањалучког Основног суда о ништавости уговора о размјени некретнина.

"Од самог почетка судског поступка било ми је ускраћено правично суђење, јер сматрам да судови нису размотрили све појединости из исказа тужитеља и његових свједока који су били лажни и нису били поткријепљени валидним доказима", рекао је Кузмић Срни.

Он је напоменуо да од самог почетка судског спора суд није узео у обзир личну изјаву тужитеља Драгомира Будише да није био присиљен на било који начин да са њим сачини, потпише и овјери уговор о размјени некретнина.

"На основу такве изјаве може се протумачити да је Будиша имао добру вољу да са мном мијења некретнине, док судови тумаче супротно да није било добровољности“, истакао је Кузмић.

Кузмић је рекао да ће у случају да Уставни суд БиХ одбије његову апелацију заштиту својих права затражи и код Европског суда за људска права у Стразбуру, поручујући да је на крају спреман и да жртвује властити живот ради неправде која је нанесена њему и његовој породици.

Радомир Кузмић из Славонског Кобаша, општина Славонски Брод, мијењао је 1992. године своје породично имање за имање Драгомира Будише у бањалучком насељу Чесма.

Основни суд Бањалука је 2009.године донио је пресуду о ништавости уговора о размјени некретнина, на коју је Кузмић уложио жалбу бањалучком Окружном суду која је исте године одбијена и постала правоснажна.

Кузмић је затим уложио ревизију Врховном суду Републике Српске на правоснажну пресуду која 2011. године одбијена, а недавно и апелацију Уставном суду БиХ.

Радомир Кузмић је у априлу 2007.године одржао миран протест пред Основним судом у Бањалуци, након првостепене пресуде, а затим исте године 20 дана штрајковао је глађу испред Народне скупштине Републике Српске у Бањалуци.