Пувачићка хоће подршку од Града Бања Лука

Музеј Републике Српске, у тешкој економској ситуацији, дијели судбину цијеле земље, али би као прворазредна републичка установа културе морао имати већу подршку власти, првенствено града Бање Луке, изјавила је Срни директор Музеја Нада Пувачић.

Прије свега, истакла је Пувачић, то се односи на чињеницу да Бањалука нема свој градски музеј и да управо републичке институције, смјештене у овом граду, превасходно своје програме нуде грађанима и компензују тај недостатак.

Пувачићева је нагласила да би било неопходно да град Бањалука сам дефинише позицију републичке институције у локалној заједници.

"Свјесни смо да локална заједница има велике проблеме када је у питању здравство, комуналије, саобраћај, школство и све оно што је у њеним надлежностима. Али, ако је култура најдјелотворнији начин да комуницирате с људима, да их усмјеравате и оплемените, онда се мора више улагати у културу", рекла је Пувачићева Срни.

Она је истакла да је тренд у Европи отварање малих тематизованих музеја, који су самоодрживи и отворени за локалну заједницу.

"Од 1945. године до данас у Бањалуци није изграђена ниједна зграда, ниједан објекат намијењен за културу. Ми смо у згради која није намјенска, скупа за одржавање, гдје су угрожене све инсталационе мреже. Нова зграда је за сада прескупа, али неопходно је да бар одржимо у животу оно што имамо", поручила је Пувачићева.

Она је додала да ни остале републичке установе културе у Бањалуци нису у намјенским објектима, већ је Народно позориште Републике Српске у згради коју је направио бан Тиса Милосављевић, а Музеј савремене умјетности у згради коју је изградила Аустроугарска.

"Апелујем на надлежне да што прије покрену процедуру како би Бањалука добила музеј Града или музеј Врбаске бановине, за који има јако пуно материјала и пуно свједока из тог периода, који имају оставштине у својим породицама", нагласила је Пувачићева.

Пувачићева сматра да би музеј Врбаске бановине, према неким ранијим приједлозима, послије санације могао бити у десном крилу Културног центра Бански двор, док би Камена зграда на тврђави Кастел требало да буде музеј града.

То су, наводи Пувачићева, готови објекти, којима треба удахнути живот, а толико младих умјетника може са тим да се понесе.

"Бојим се да је Бањалука изгубила ентузијазам који треба да има овакав град. Све се може урадити, али мислим да нема воље. Врло је тешко опстајати и бранити позицију коју има једна културна институција. Остављени смо да сами бринемо о огромној грађи и огромном капиталу у врло скромним условима", напоменула је директор Музеја.

Пувачићева је истакла да Музеј чува све што су појединци даровали, што је откупом, проналасцима и истраживањима похрањено од 1930. године.

"Посјетиоци виде наше лијепе изложбе, чују да смо са Змијањским везом уписани на листу Унеско, да смо добили фототипско издање Повеље краља Милутина, али не знају како је тешко припремити једну изложбу, истраживати, обрадити, препарирати, конзервирати материјал да би у пуном сјају изашао пред публику", навела је Пувачићева.

Она је додала да о томе води рачуна 16 кустоса, конзерватори, препаратори, млади, стручни ентузијасти, правни тим, документаристи, педагози, техничари, који за сваки пројекат у музеју чине креативни тим.

Говорећи о плану за наредну годину, Пувачићева тврди да је он условљен новцем, али да ће окончати рад на двије велике изложбе и угостити друге музеје из региона са њиховим изложбама, те кренути са изложбама Музеја широм Републике Српске и БиХ.

Пувачићева је истакла велику образовну функцију Музеја Републике Српске, јер у њега пристиже све већи број младих посјетилаца.

"Капитално питање сваког образованог и родољубивог човјека је како данас спасити млади свијет од бруталних утицаја ријалити програма и довести га у културну институцију", сматра Пувачићева.

Према њеним ријечима, Педагошка служба Музеја представља изложбе школској омладини, коју са 50 писама сваке школске године позива у посјету.

"Нашим креативним приступом окрећемо се и дјеци. Циљ нам је да што више вртића уђе у Музеј, јер ако једном привучемо вртиће и основце првих разреда, они ће се сигурно враћати", напоменула је Пувачићева.

Она је додала да је највећи успјех музеја, та млада публика, кроз коју се ствара човјек са културним потребама.

"Зато је наша порука родитељима да искључе телевизор, да не гледају ријалити програме, већ да дјецу доведу у музеј", рекла је Пувачићева.

Директор Музеја је нагласила да ова установа не служи само да би показивала своје благо, 30.000 предмета милионске вриједности, него да посјетилац види доказе и свједочанство времена иза себе и својих предака.

"То имају само музеји, тај живи доказ времена, рукотворину, античку наушницу, фрагмент из неолита, римску пластику, натпис из Кијеваца, оружје устаника, фотографије прохујалог времена. Ту нема фалсификата, ту нема обмане, то су свједочанства и зато су музеји посебно привлачни", закључила је Пувачићева.