Проко широке руке: За пројекат добијеш три пута више од траженог
Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске (РС) је у посљедњих пет година подијелило 5,3 милиона марака непрофитним организацијама које су се у Српској бавиле питањем младих. Пише Ведрана Џуџа Међу корисницима тих програма је и невладина организација Центар за друштвена кретања из Бање Луке, која је у поменутом периоду добила 399.000 КМ за израду […]
Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске (РС) је у посљедњих пет година подијелило 5,3 милиона марака непрофитним организацијама које су се у Српској бавиле питањем младих.
Пише Ведрана Џуџа
Међу корисницима тих програма је и невладина организација Центар за друштвена кретања из Бање Луке, која је у поменутом периоду добила 399.000 КМ за израду публикација.
Предсједник Центра је Пејо Ђурашиновић, професор на бањолучком Филозофском факулету, који је 2006. године обављао дужност савјетника министра просвјете и културе.
У изјави за Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) проф. Ђурашиновић каже да у додјели средстава није било политичке одлуке јер је савјетничку функцију обављао као стручњак, а не као политичар. Према његовим ријечима, те публикације су скупе јер захтијевају стручни рад из теорије и истраживање на терену.
“Ми предложимо пројекат и идемо да га бранимо. Ако прихвате-прихвате“, каже Ђурашиновић.
Његова је организација од Министарства у 2008. години добила 199.000 КМ за пројекат „Потребе, мобилности и учешће младих у афирмацији омладинског рада и организовања у РС“, иако је професор у Приједлогу пројекта из децембра 2007. године навео укупне трошкове од 60.000 КМ. На челу Министарства у то вријеме је био Проко Драгосављевић који данас обавља дужност директора Службеног гласника РС-а. У изјави за ЦИН Драгосављевић каже да се не може сјетити података из те године, односно, разлога зашто је сума нарасла три пута у односну на предложену.
У извјештају Главне службе за ревизију о пословању Министарства је наведено да су дата средства највећим дијелом потрошена на име ауторских хонорара, а да за план утрошка средстава није тражена сагласност Владе Републике Српске. Водитељ пројекта је био Ђурашиновић, а с њим су радили још неки професори бањолучког Универзитета. Ђурашиновић је радио и на пројекту „Подршка омладинским организацијама и рад на стандардизацији омладинског рада“ којем је Министарство исте године дало 294.000 КМ. Међутим, као носилац пројекта наводи се организација Центар за комуникацију Бања Лука.
Ђурашиновић каже да су публикације имале за циљ скупљање информација о омладинском организовању и унапређење живота младих.
На питање јесу ли млади сада у бољем положају након истраживања, одговорио је против питањем: „Реците ви мени шта истраживање може побољшати? Оно констатује стање. Знате ко поправља положаје младих?! Онај ко има средства да отвори фабрике, погоне.“
Оба ова пројекта садрже врло слично истраживање о стању омладине. У оба пројекта наведена је идентична структура испитаника, уз разлику што је у једном пројекту обухваћено 1.000 испитаника, а у дрогом 999. У оба пројекта је наведено како су истраживање радили анкетари Статистичког завода РС-а. Међутим, из Завода тврде да немају ништа са тим истраживањем.
Директорица Завода Радмила Чичковић је навела у допису ЦИН-у: „Републички завод за статистику нема стално запослених анкетара, те се исти за потребе анкетних истраживања Завода ангажују преко омладинских задруга." Она, такође, наводи да ниједна организација није слала Заводу захтјев за ангажман њихових анкетара.
Могли смо и ми да искористимо Прокову дарежљивост и да направимо безброј ових истраживања, али нисмо били предузимљиви, ко нам је крив. 😀
Вратити Прока да буде министар како бисмо добили другу шансу. Ја рецимо имам већ спремна 2 оваква истраживања, могу одмах да предам. Неће пуно коштати, а можемо и да се цјенкамо.
Ако су проко и пејо растурили толико пара и стрпали их у џеп, колико ли је остала камарила на власти – Влада континуитета!
Сигурно је и садашњем проку директору пејо десна рука у „истаживачким“ пословима! А шеф додик и мали џомбић ћуте и са смешком милују џепове.
Све их треба позатварати, судити и одузети им опљачкану народну имовину. Као Хрвати Санадеру.
„jer se u stilu helenističkih kraljeva počeo osjećati i ponašati kao car i bog. U tom svom samoljublju čak je, smatrajući se reinkarnacijom Jupitera, tražio pravo na jedan hram na Palatinu. Svog je konja pod imenom Kasač proglasio senatorom i konzulom.“
Šta se dogodi kad se ministar i direktor nesretno zaljube u seoski klub
Uspon i pad FK Crvena Zemlja
Problem je što niko neće izvući pouku iz ovog slučaja, tako što će krenuti sa sistemskim, osmišljenim razvojem i ulaganjem u sport, te ćemo i dalje biti svjedoci “čuda” koja traju koliko i “čudotvorci” na funkcijama, što sebi “vječnost” pokušavaju kupiti našim parama
Proko Dragosavljević više nije ministar porodice, omladine i sporta Republike Srpske, aNeđo Ilić više nije direktor Šuma Republike Srpske. Zajedničko za njih dvojicu je da su iz Srpca i da dijele strastvenu ljubav prema fudbalu.
Vrijeme dok su šefovali, jedan ministarstvom drugi šumskim gazdinstvima, iskoristili su da svoju ljubav u vidu konvertibilnih novčanica ulože u F.K. Crvena Zemlja, Nova Ves, opština Srbac. I to nije toliko loše, jer u razvoj sporta treba da se ulaže, ali su njih dvojica svako na svoj način “ulagali” zaista previše. Toliko mnogo da je njihov odlazak sa funkcija mali klub iz Nove Vesi finansijski gotovo upropastio.
SIN KAO SPAS
Crvena Zemlja do prije samo pet godina bila je anonimni “zonaš” i dijelila je očajnu sudbinu većine klubova istog ranga u Republici Srpskoj. Onda im se “dogodila” sreća: sin Neđe Ilića nije uspio da karijeru napravi u jednom drugom klubu, pa prelazi u klub iz Srpca. Istovremeno, (koje li koincidencije), Šume Srpske, sa direktorom Ilićem na čelu, postaju jedan od glavnih finansijera kluba.
Ovom frontu pomoći klubu iz rodnog mjesta uveliko se pridružio i tadašnji ministar sporta Proko Dragosavljević. Ministar Dragosavljević je, što je uredno zabilježila i Glavna služba za reviziju javnog sektora Republike Srpske, za tri godine (od 2007. do 2009.) u Crvenu Zemlju uložio 160.000 maraka, iz budžetskog novca namijenjenog za sport. Klub je znao da iskoristi uložena sredstva pa je, ekspresno, od najnižih liga Zapada Republike Srpske prošle sezone ušao u Prvu ligu, spominjući se i kao najozbiljniji kandidat za ulazak u premijerni rang takmičenja BiH.
Sezonu su ipak završili na petom mjestu, Premijer ligu za ovu godinu morali su da prepuste bijeljinskom Radniku. Netom po završetku sezone, u klubu su shvatili da bez obilate pomoći, na koju su već navikli, neće izdržati još jednu godinu u najelitnijem entitetskom fudbalskom takmičenju.
Od opštine Srbac klub je za funkcionisanje dobio na raspolaganje 5000 maraka, što ni izbliza ne može da pokrije troškove prvoligaškog takmičenja.
U stalnoj smo nemilosti opštinske uprave, po lokalnim medijima vapi sportski direktor kluba Mladen Jovičević.
Klub se našao u bezizlaznoj situaciji, a glavni finansijeri i pomagači više nisu u prilici da pomažu. Neđo Ilić više nije direktor Šuma, sada je pomoćnik ministra poljoprivrede gdje su mu ruke vezane. Proko Dragosavljević titulu ministra sporta, srećom po sport, zamijenio je titulom prvog štampača Službenog glasnika Republike Srpske.
POTRAGA ZA FUZIJOM
Rukovodstvo kluba shvatilo je da bez mecena neće uspjeti da ostane u prvoligaškom društvu i pored prošlosezonskog plasmana, pa je otpočela bitka za spajanje sa nekim od klubova u Republici Srpskoj. Kako Žurnal saznaje, Crvena Zemlja nudila se Ljubiću iz Prnjavora, ali je taj brak propao. Sada je aktuelan pokušaj fuzije sa Proleterom iz Teslića. Uprava dojučerašnjeg teslićkog prvoligaša još nije odgovorila na ponudu iz Srpca, ali su protiv takve ideje navijači Proletera i pored toga što će taj klub ovu sezonu početi kao drugoligaš. Nezvanično, bilo je govora i o fuziji Crvene Zemlje sa Slobodom iz Mrkonjić Grada ali ni od toga na kraju nije bilo ništa.
Epilog ove priče je da će se Crvena zemlja vratiti u neku od seoskih liga, jer su na vještački način izborili visok rang takmičenja koji zahtijeva velika sredstva kojih više nema. Problem je što niko neće izvući pouku iz ovog slučaja, tako što će krenuti sa sistemskim, osmišljenim razvojem i ulaganjem u sport, te ćemo i dalje biti svjedoci “čuda” koja traju koliko i “čudotvorci” na funkcijama, što sebi “vječnost” pokušavaju kupiti našim parama.
O odgovornosti je besmisleno i polemisati, jer, nažalost, u ovoj zemlji niko ne zna značenje te riječi.