Прилог за европску историју

Фронталов циклус: Пјесма и слика.

ПРИЛОГ ЗА ЕВРОПСКУ ИСТОРИЈУ
(Из дневника)

Орјентисали смо се према звездама
водиле нас трубе и кључеви тамница
ослушкивали смо савете оних испод земље
нисмо се заустављали

Прво смо открили кожу једне жене
фину неговану од младих змија изаткану
затим смо пронашли крила анђела
која је неки војник изгубио

Наишли смо на село напуштено
препознавали ствари из детињства
дочекао нас је само један старац
који није успео да утекне

Хтели смо се снабдети водом пијаћом
али су бунари били загађени
до врха пуни људи угинулих
и њихових верних животиња

Па смо наишли на цркву разваљену
ту смо се помокрили
па смо продужили до прве школе
коју смо запалили да се огрејемо

Пробудио нас је школски послужитељ
криком неописивим
изгазили смо га чизмама
и бацили у пепео

Наишао је учитељ са ђацима
запрепашћење их је одало
учитеља смо као и послужитеља
ђаке смо силовали

Угледали смо зелену ливаду
ту смо застали да предахнемо
клали смо се мало међу собом
ћаскали пребирали по сећању

Онда смо кренули даље
за звездом која нас је водила
имали смо задатак да нас по злу запамте
народи које посетимо

Наишли смо на човека без обе руке
и без обе ноге на раскршћу
захтевали смо да прописно салутира
кад није могао стрељали смо га

Пролазили смо кроз велике градове
чинили се невешти
остављали конзерве са епидемијама
и одлазили даље

Наишли смо на жену удовицу
са троје деце у наручју
децу смо поново у мајку вратили
а мајку бацили нашим псима

Па смо кренули даље
испред лелека који нас је пратио
тако смо стигли до једног извора
где смо се умили

Наишао је власник извора
и назвао нас поганим псима
видело се да је наш човек
повели смо га са нама

Да га проверимо
нашли смо дете са јагњетом у наручју
зубима их је обоје заклао
стекао је наше пуно поверење

Имали смо једног осетљивог младића
без престанка је плакао
постепено смо га челичили
стварали од њега човека

Све је задатке извршавао
као најбољи међу нама
али кад је свештенику језик чупао
урликао је он а не свештеник

Давали смо му лакше задатке
да стреља ђаке у школским двориштима
ни то га није испуњавало радошћу
одузели смо му чинове и испљували га

Наиђосмо на гробље забачено
у гробове убацисмо бомбе са сузавцем
мртваци су из гробова искакали
ми смо их поново убијали

За нама неразуман лелек недостојних
испред нас циљеви узвишени
изнад Звер која нас води
путевима Господњим

Наиђосмо на жену бремениту
која дрско личаше на Богородицу
дете ишчупасмо да га гајимо и васпитавамо
а њу недостојну штакорима

Наиђосмо на људско око
ослобођено од очне дупље човекове
умисмо се његовим погледима
и кретосмо даље

Наиђосмо на људску руку
ослобођену од недостојног
та рука нас је ко сестра миловала
и махала нам при поласку

Наиђосмо на мозак човеков
извађен из лобање
спознасмо чисту мисао
и упамтисмо је

Наиђосмо на једно срце
нисмо знали чије је
бацакало се око наших ногу
хтело је у наше груди

Бацисмо бомбу на то срце
исекосмо га ножевима
али оно не одустаде
скакало је за нама

Ухватисмо га и везасмо
полисмо сумпором и запалисмо
али оно је бивало све снажније
жилаво неко срце

Понудисмо груди штакора
па затим груди пса
али оно није хтело
хтело је само у наше груди

Дадосмо му груди младића
кога смо рашчинили и испљували
са таквим срцем
могао је са нама

Наиђосмо на дојку дојиље
коју су одсекле наше претходнице
клекосмо и написмо се млека понуђеног
и настависмо окрепљени

И још смо дуго путовали
иза нас лелек и штакори
испред нас чиста мисао
и порука народима

Непредвиђено зађосмо у нека брда
у брдима наиђосмо на бистру воду
угледасмо у бистрој води наша лица
и изненада бризнусмо у плач

Бранислав Петровић