Пријети ли Словенија Угељвику у празно?

Термоелектрана "Угљевик" предмет је спора од 758 милиона евра који Љубљана покреће против Босне и Херцеговине. Аргументи су на нашој страни, тврди заменик правобраниоца БиХ Млађен Мандић.:

Уговор између Словеније и Босне и Херцеговине из 1981. и 1984. године око изградње термоелектране "Угљевик" нема инострани елемент. То није био уговор између две државе, него такозвани самоуправни споразум – каже за "Новости" заменик правобраниоца БиХ Млађен Мандић, као одговор на вест коју су јавили словеначки медији да ће се у арбитражном поступку, покренутом преко Међународног центра за решавање инвестицијских спорова Светске банке, ускоро одлучивати о тужби Словеније против БиХ за неиспоручену струју.

Одштетни захтев износи 758 милиона евра, на колико су процењена улагања словеначког "Електрогосподарства" у ТЕ "Угљевик".

Мандић додаје да је ТЕ "Угљевик" акционарско друштво које није у власништву БиХ, него у већинском власништву Републике Српске, а и словеначко "Електрогосподарство" се не може појављивати у поступку као тужилац, иако је иза њега стала Словенија, јер се такође ради о акционарском друштву.

Како пишу словеначки медији, према уговору који су 1981. потписале Словенија и БиХ, словенско "Електрогосподарство" има право на трећину струје из Угљевика, на основу својих улагања у тај енергетски објекат који је саграђен 1985. године. Испоруке трећине укупне струје из Угљевика Словенији прекинуте су 1991, најпре због прекинутих далековода у Славонији, а онда и рата у БиХ и никад нису обновљене.

Према истом извору, за месец-два ће у Хагу почети да се одлучује о тужби Словеније против БиХ, у арбитражном поступку, који би могао потрајати око две године.

Међутим, како за "Новости" каже заменик правобраниоца БиХ Млађен Мандић, у току је тек припремно рочиште за арбитражни поступак, који је формално-правно почео 30. октобра прошле године.

"Суд је потом наложио Словенији да уреди тужбу, за шта им је дат рок од три месеца, а потом БиХ има право одговора месец дана, тако да тек онда може бити заказано рочиште, што не верујем да ће се десити пре септембра или октобра ове године", каже Мандић.

ТУЖБА И У БЕОГРАДУ

Како се наводи у информацији у вези са тужбом "Електрогосподарства Словеније – развој ин инжиниринг" Марибор, коју је крајем прошле године разматрала и Скупштина акционара РиТЕ "Угљевик", против предузећа је словеначка страна покренула два поступка која су у току, а која се односе на исти спор. Први је пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова у Вашингтону и у њему је тужена држава БиХ, а други је по Закону о арбитражи Србије, пред ад хок арбитражом у Привредном суду у Београду, по истом основу и истој висини одштетног захтева.

Према мишљењу аналитичара упућених у цео случај, реч је о покушају Словеније да компензује потраживања девизних штедиша из БиХ, након одлуке Суда у Стразбуру прошле године да је Словенија дужна да им исплати око 250 милиона евра и да се ради о једној врсти међународног притиска.

Међутим, Мандић каже да се формално-правно ради само о финансијском исцрпљивању БиХ, јер је реч о изузетно скупим поступцима.

Подсећамо, само у септембру прошле године, БиХ је морала да уплати аванс од 150.000 долара за трошкове поступка за шест месеци, како не би била доведена у ситуацију да изгуби спор.

Иначе, Словенија и БиХ су се договориле о избору три арбитра у поступку и то, Кристофера Гринвуда из Велике Британије, који је уједно и председавајући арбитражног већа, док је за арбитра у име БиХ предложена Маја Станивуковић, професор из Србије, а са словеначке стране Јан Паулсон, из САД.

Након пређашњих неуспешних покушаја да се са БиХ договори о испорукама струје, или повраћају уложених средстава, Словенија се обратила тужбом Међународном центру за решавање инвестицијских спорова при Светској банци у Вашингтону, који је онда договорио арбитражу двеју страна.

СПЕКУЛАЦИЈЕ СЛОВЕНАЦА

Како спекулишу словеначки медији, реч је о спору чији би расплет могао имати велике димензије, јер свота коју Словенија може добити прелази њен укупан дуг према штедишама Љубљанске банке у БиХ и Хрватској.

Последице арбитражне одлуке могле би бити и политичке, у првом реду у Републици Српској.

Уколико арбитража реши спор у корист Словеније, то би БиХ могло стајати и до милијарду и по евра, или готово три милијарде КМ, с обзиром на затезне камате и судске трошкове, а могао би имати и велике "политичке последице" у БиХ, односно у Републици Српској, наводи љубљански "Дневник".

Иначе, одобрење да се поднесе тужба против БиХ донела је још 2010. године, тадашња влада Борута Пахора, након што су пропали покушаји мирења.