Преглед УНРС о медијским темама које су обиљежиле мјесец новембар

Намјерно са свијешћу да је прошло вријеме и да ти догађаји падају у заборав. То је најбољи показатељ да ће се опет поновити, у још горем облику. Управо то желимо да спријечимо.

Захваљујемо се свим колегама који су до сада, а који ће и у будућности својим утицајем у медију у гдје раде, помоћи изградњи свијести и друштвених механизама, да се немиле сцене у јавном простору никако, или што мање понављају. Објавом овог нашег обраћања, или његовог дијела, сложићете се са нама, да неке ствари не би требале тек тако пасти у заборав, јер их замјењује нови скандал или сензација.

Медији нису криви за самоубиство у Бањој Луци

Медијска сцена Републике Српске, а посебно Бање Луке, испратила је прво вијести и вирални снимак женске особе која уринира испред аутомобила на цести код улаза за особље Народног позоришта Републике Српске. Затим је испраћена и вијест о самоубиству исте те особе.

У случају несретно страдале госпође, став УНРС је да озбиљни, несензационалистички медији, углавном нису ни пренијели вијест да се инцидент уопште десио. То није била вијест битнијег друштвеног значаја, чак ни до нивоа рубрике Црна хроника. Трагедија која је услиједила и о којој се заиста писало на страницама Црне хронике, уколико је имала везе са нежељеном јавном пажњом, а коју је изазвао поступак несрећно страдале особе у јавном простору, у овом случају потпада на терет друштвених мрежа, односно њихових корисника.

Већина колега, а међу чланством УНРС у потпуности, овај случај је у самим медијским публикацијама испратила професионално. Понављамо: Овај случај, у смислу моралности објаве оваквог видеа или вијести о догађају, потпуно иде на терет друштвених мрежа и онога ко га је начинио и/ли први објавио. Медији су у овом случају били пратиоци тог феномена, не његов инспиратор или распиривач.

Против лажног пуританизма и медијског ограничавања јавног простора

Става смо да и они медији, који су због необичности призора који је изазвао велику пажњу, те уређивачке политике која се заснива на што ширем аудиторијуму, односно броју прегледа на интернету, нашли рачун да објаве вијест о томе, по важећим законима имају свако право на то. На првом мјесту то је чињеница и то се десило. Објавити или не, то је већ ствар уређивачке политике, а не кршења или поштовања закона.

Убрзо, на основу овог немилог случаја, у јавном простору дошло је и до приједлога да се покрене кривични поступак, "због објаве снимка личне садржине", а по новим законским мјерама. При томе се алудирало на случај особе из Лакташа, која је такође извршила самоубиство, након снимака на интернету, направљених при покушају да нађе запослење на бензинској пумпи.

Став УНРС је да у овом случају то не стоји. Догађај се десио на јавној површини, покривеној десетинама надзорних камера, без икакве интеракције сниматеља, при чему је извршено прекршајно дјело. За јавну објаву таквог поступка, без обзира из којег он разлога предузет од стране учиниоца, онај који објављује не треба имати сагласност.

Мора се повући јасна граница шта је јавни простор! Онај ко је начинио и пустио овај снимак у јавност, није отуђио приватни снимак или га начинио у приватном простору. Ограничавање снимања било каквих појава у јавном простору, али и њихове публикације, не би паралисало само рад медија, него би био и директан удар на слободу говора и његовог изражавања у перспективи.

Приватан позив из Кабинета предсједника

УНРС са посебном пажњом мора да се осврне на случај новинарке Сњежане Митровић, која је јавно устврдила да је, након жучне конференције за штампу, назвао број из Кабинета предсједника Републике Српске. Према ријечима новинарке Митровић, секретарица га је најавила, а она је познала предсједников глас у човјеку који је извријеђао.

УНРС сматра да је стварни скандал што се овим поводом није огласио, одмах пошто се збио, Кабинет предсједника Републике Српске. То је био дужан у најхитнијем року учинити, јер јавност не би никако смјела бити ускраћена за објашњење.

Милорад Додик, уколико су наводи колегинице тачни, у опхођењу са грађанима, а посебно новинарима, није Милорад Додик грађанин, са правом на афект и лош дан. Он наступа са позиције власти, односно он је предсједник Републике Српске, а та функција по Уставу мора оличавати јединство свих, без обзира гласали за њега на посљедњим изборима или не, и ту дужност обављати са достојанством.

На основу овог случаја, пошто је јавност доведена у раван "ријеч новинарке против ћутње предсједника", а свјесни друштва у којем живимо, УНРС издаје препоруку новинарској заједници, да се колеге обезбиједе одговарајућим уређајима и/ли апликацијама за снимање разговора, те да их, свјесни природе свог посла, употребљавају у случају када очекују пријетеће позиве, а обавезно позиве са скривеног или непознатог броја. У случају да је тако поступљено овдје, много тога би било извјесније у краћем року.

УНРС ће истрајати да се до краја разјасни шта се десило у овом случају.

Зукан Хелез – медијски терориста

Оно што је изговорио Зукан Хелез у јавном простору Дејтонске БиХ, не само да је кривично дјело клевете, већ је и изазивање опште опасности и страха широких слојева становништва. Као такво би већ одавно требало бити санкционисано од стране Тужилаштва БиХ или надлежних кантоналних тужилаштава.

Тврдња да се у Републици Српској налазе кампови за обуку терориста, а без икаквог доказа, а тврдећи то са позиције министра одбране Босне и Херцеговине, типичан је облик медијског тероризма и распиривања вјерске и националне мржње лажним вијестима. На основу онога што ради и говори Зукан Хелез, више заслужио нешто анахронију титулу – министар рата. Према ранијим изјавама министра Хелеза, јасно је да је ово континуитет мржње према Србима као колективитету, при чему се не бирају средства.

Циљ нам је још једном указати на агресивно медијско праћење прилика у Републици Српској, са изразито негативистичким темама, али и фабриковањем догађаја, те отвореним ратнохушкачким порукама из правца Сарајева. Нажалост, оне прате у стопу понашање политичара из Федерације БиХ. Чињеница је да политичари из Републике Српске не одлазе у Сарајево да, мимо воље локалног становништва, прослављају празнике који су тамо радни дан.

Таквим понашањем, односно провокацијама, у овако сложеној и нестабилној државној заједници, а посебно медија, фабрикују се запаљиве, националистичке, ревизионистичке и ратнохушкачке теме. На њих јавна сцена Републике Српске углавном реагује дефанзивно, некохерентно и без свијести да се већина ових тема непрестано кандидује из Федерације БиХ, са све гласнијим подтекстом да је мировни споразум безначајан.

Активизам, лажи и видеонадзор

Независне новине из Бање Луке, односно неколико медија из Федерације БиХ, што је УНРС мање битно, објавили су свједочење извјесне Јоване Кисин Загајац, које се већ сутрадан испоставило као готово потпуно лажно. Посебно није истинито њено "објашњење могућег мотива напада". Оно што је забрињавајуће, јесте да у неком медију буде објављена лажна вијест, коју тај медиј касније уопште не демантује и на одговарајући начин означи на својој ранијој објави.

Госпођа Кисин-Загајац је дан раније изјавила да је непозната мушка особа пресрела чекајући је у хаустору, да је баш видјела њу и показујући прстом према њој, пришла, вријеђала, а затим на изјаву да ће бити позвана полиција, покушала да јој зада ударац у предијелу главе, који је она пуким случајем избјегла.

Ништа од овог, а посебно да је постојао покушај ударца, није се испоставило као тачно сутрадан. Приликом прегледа снимка надзорне камере из улице Веселина Маслеше, потпуно је јасно да је госпођа Кисин-Загајац догађај, не само предимензионирала као у сличним случајевима до сада, већ је овдје ријеч о потпуној неистини. То, наравно, доводи у питање и друге непровјериве ствари које је до сада, а посебно које ће од сада изјављивати поменута особа.

УНРС зато апелује на медијску заједницу, да без обзира на своја политичка или идеолошка опредјељења, чувају част новинарске професије. Да не допуштају, као у овом случају, да неко износи своје неутемељене политичке ставове, интерпретације и доживљаје; тврдећи да су нападнути из идеолошких разлога.

Сада, када је јасно да се никакав напад није ни десио, УНРС апелује на професионалце у новинарском послу, да више не преносе изјаве Јоване Кисин Загајац и сличних особа, за које постоји недвосмислен доказ да су злоупотријебили повјерење медија и јавности. Сматрамо да би надлежна тужилаштва требало да квалификују дјело, када неко измислили напад и у средствима јавног информисања му да политички контекст, који он нема уопште.

Чланови УНРС могу имати своје политичке ставове, па и јавно их изражавати у својству симпатизера неке политичке партије, али ми смо прије свега новинари и у свом послу захтијевамо од себе и других максимални професионализам. Ова медијска шизофренија и нереална слика о Републици Српској, која се фабрикује из центара моћи ван ње, по ко зна који пут показује да новинари у Републици Српској живе у сасвим другачијим условима и имају сасвим другачији приступ послу, од агресивног, непрофесионалног и крајње увредљивог понашања новинарске заједнице у Федерацији БиХ.

То је још један темељан разлог за постојање Удружења новинара Републике Српске, те позивамо све колеге које нам се још увијек нису придружиле, а дијеле наше вриједности, да нам се обрате и информишу о најлакшем начину да се прикључе нашем раду.