Пред Владом, а у парку – без крова над главом

Неколико десетина људи стигло је данас из Братунца да протестује пред Владом Републике Српске.

По тмурном, суморном и кишовитом времену, стајали су они у Парку Младен Стојановић, официјалном окупљалишту свих који би да протестују на Тргу Републике Српске, јер тамо се не може.

Живе у Братунцу, а избјегли су од које куда из данашње Федерације БиХ, смјештени су у кућама у којима морају плаћати кирију, а кажу да нису успјели остварити право да обнову своје већином порушене имовине на некадашњим огњиштима. Tраже да Влада Републике Српске врати субвенцију за плаћање кирије за алтернативни смјештај на ранији износ од 150 КМ и да трајно ријеши њихова стамбена питања.

"У Братунцу нас газде Бошњаци код којих смо подстанари избацују из кућа, јер не можемо да плаћамо кирију а у ФБиХ не можемо да се вратимо због опструкција бошњачких власти у обнови наших порушених кућа", истакао је данас један од њих, медијима који су се смјењивали у прављењу извјештаја.

Разговор код министра

Прије него што их је данас примио, министар за избјегла и расељена лица у Влади РС, Давор Чордаш дао је интервју Срни. Он је навео да у Српској тренутно 4 084 породице користе неки вид алтернативног смјештаја – од тога је 1 628 у индивидуалном закупу, за које "влада успијева да обезбејди трајно збрињавање".

Рекао је да у Републици Српској данас постоји 13 колективних центара у којима живи 278 породица, док је у посљедње три године стамбено збринуто 365 породица. Прије три године, 2008. године, када је Влада донијела одлуку о распуштању колективних центара, у Српској била 52 центра са 643 породице.

Баш ових дана затварају се два колективна центра у Братунцу, а породице из тих центара треба да уселе у нову зграду са 32 стана, рекао је Чордаш.

Влада части

Од Чордаша још није било вијести, када су из Владе стигла два господина – отишли су у маркет преко пута и купили окупљенима воћа, сока, намирница, и наручили им топао оброк.

Рекоше,послао их премијер да помогну, док састанак не заврши јер није никоме драго и многи су криви што се људи данас, након толико година од краја рата, смрзавају у бањолучком парку под дрветом – а немају свој кров над главом.