Потрага за дестилеријама: Смиље из Широког стигло до Невесиња

Уз проблем с ниском цијеном откупа смиља, произвођачи у Херцеговини, протеклих се дана суочавају и с проблемима откупа, који је данима стопиран због презасићености дестилерија. Уз велике дестилерије трага се и за оним најмањима, што потврђује и власница малог погона у Невесињу, чија је првобитна намјена била дестилација матичњака, но због велике потражње и они су се окренули смиљу.

понедељак, јул 11, 2016 / 13:10

Уз проблем с ниском цијеном откупа смиља, произвођачи у Херцеговини, протеклих се дана суочавају и с проблемима откупа, који је данима стопиран због презасићености дестилерија. Уз велике дестилерије трага се и за оним најмањима, што потврђује и власница малог погона у Невесињу, чија је првобитна намјена била дестилација матичњака, но због велике потражње и они су се окренули смиљу.

”Наша дестилерија је почела с радом прије годину дана, кад смо кренули у подизање властитих плантажа матичњака и с том намјером смо купили дестилатор капацитета 350 литара. Обзиром да нам матичњак није достигао пуни род, тренутно имамо простора и вршимо услужну дјелатност дестилације етеричних уља те смиља за којим је ових дана велика потражња”, говори за Бљесак.инфо Александра Кравић, власница једине дестилерије у Невесињу.

Кравић говори како су почели с дестилацијом бијелог бора но убрзо им је на врата почело ‘куцати’ све више произвођача смиља из оближњег Љубиња и Требиња, а у посљедње вријеме имају све више понуда и из западне Херцеговине.

”У протеклом тједну смо имали једног клијента из Широког Бријега који је био одушевљен нашим послом те смо у кратком раздобљу склопили договоре и за друге произвођаче с тог подручја, обзиром да су њихове дестилерије пренатрпане и да је превелика гужва”, објашњава Кравић и додаје како је капацитет њихове дестилерије 1.000 килограма на 24 сата.

Кравић говори како ће прерада смиља бити само привремени посао за њихову дестилерију али да свакако имају велике планове око проширивања плантажа биља које успијева на њиховом подручју. Нажалост, смиље није једно од њих.

”Узгој смиља је јако уносан и добар посао за који треба доста улагања и рада ал сигурно се с временом исплатит. Нажалост, због велике надморске висине оно код нас не успијева, те ћемо се ми базирати на узгој биља које је погодно нама. Свакако, из досадашњих искуства, радит ћемо и на повећању броја коопераната, односно сурадње с произвођачима смиља, јер је ово заиста уносан посао”, закључила је Кравић.



Оставите одговор