Постављен крст на Сланој!

Питање је само је ли неко провјерио да ли је до сада срушен, или у стилу Кју Кукс Клана запаљен? Прије седам дана наше телевизије и други електронски медији, нису објавили као ударну вијест да је на мјесту истинске плаве гробнице српског народа на острву Пагу, постављено једино достојно и озбиљно спомен-обиљежје жртвама из 1941. […]

недеља, јун 28, 2015 / 02:21

Питање је само је ли неко провјерио да ли је до сада срушен, или у стилу Кју Кукс Клана запаљен?

Прије седам дана наше телевизије и други електронски медији, нису објавили као ударну вијест да је на мјесту истинске плаве гробнице српског народа на острву Пагу, постављено једино достојно и озбиљно спомен-обиљежје жртвама из 1941. године.

Фронтал већ дуго прати оживљавање сјећања на јасно објашњење зашто Срба нема више у данашњој Неовисној Републици Хрватској, као што их је требало нестати у Независној Држави Хрватској Анте Павелића. Проблем је само што то не слиједе српске владине и невладине институције.

Истим једним таквим дрвеним крстом је обиљежено по први пут у историји стварно мјесто логора Јадовно, што је истовремено обиљежило и прекид сарадње удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, са Српским народним вијећем и другим хрватоликим институцијама у Неовисној Републици Хрватској. Њима су ријечи као геноцид, наставак геноцида или просто хапшење људи због ношења српске заставе – непримјерене.

Пуно тога је овдје написано о Јадовну, а такође и о Сланој, да свако ко има и мало соли у глави може употријебити претраживач и сазнати све што га занима, уколико до сада не зна. А гријех је према себи самом то не знати.

Поготово то да је камена спомен-плоча постављена на Сланој први пут након 1991. године два пута ломљена, а да то није пренио ни један озбиљан медиј у српском простору. Зато сада треба пазити на дрвени крст.

Фронтал доноси ово саопштење удружења Јадовно 1941. да би подгријало ватру, јер у нашим медијима она никад није достојно ни распламсана. Дугујемо то свим нашим прецима невино страдалим у геноциду који је претходио Јасеновцу.

Оно што наше телевизије нису пренијеле као ударну вијест

Поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године, потомци јадовничких жртава окупљених око удружења грађана „Јадовно 1941.“, благословом Његовог преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, започели су своје сабрање у петак 19-ог јуна 2015. године у поподневним часовима у храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, гдје је уз присуство великог броја вјерника освећен крст који су потомци жртава донијели из Бањалуке.
Потом је Дому културе одржана промоција књиге (Х)Историја осушене збиље, аутора Николе Копца, која је свјетлост дана угледала захваљујући издавачу УГ „Јадовно 1941.“

У суботу 20-ог јуна код Шаранове јаме, парастос за све православне Србе побијене у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, служили су свештеници Митрополије београдско-карловачке и Епархија браничевске, ваљевске, бихаћко-петровачке и горњокарловачке.

Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Ј. Басташић, захвалио се Епископу Г.Герасиму на благослову да се шесту годину за редом обиљежи Дан сјећања на Јадовно 1941. Он је подсјетио све сабране на те страшне дане у којима је на најсвирепији начин побијено више од 40.000 људи, међу којима је било преко 38.000 српских жртава.

Након парастоса дио сабраног народа упутио се мученичком стазом јадовничком ка мјесту некадашњег логора Јадовно на Велебиту. На самом мјесту логора, поред часног крста који су потомци жртава поставили 2012. године, парастос је служио свештеник Епархије браничевске Милош Мишчевић.

Други дио ходочасника, бродом из Карлобага отпловио је ка ували Слана на острву Пагу гдје су поставили крст у крвљу српких мученика натопљеној каменој пустињи а затим након тога и у Метајну, гдје је на локацији некадашњег логора за жене и дјецу по први пут одржан помен.

Овом молитвеном сабрању присуствовали су и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, секретар у Министарству рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Славко Перић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, предсједник Српског демократског форума у Хрватској Вељко Џакула, секретар Српског народног форума из Вуковара Зоран Којић те потомци и поштоваоци жртава из Србије, Српске, региона и дијаспоре.



0 КОМЕНТАРА

  1. Послао сам Редакцији Фронтала текст сљедеће садржине и нико није одреаговао. У питању је била промоција дјела монументалног карактера. Птање је само : ЗАШТО?
    Текст је био сљедећи:
    У петак 4. Јуна 2015. године је у Козарској Дубици у Јавној установи „Народна библиотека“ одржан поетско сценски приказ књиге-монографије „Из колијевке у Јасеновац“. Повод је био 70 година побједе над фашизмом и пробоја јасеновачких логораша.
    Ради се о својеврсном издавачком подухвату чији је идејни творац господин Милан Дашић, издавач из Бањалуке. Овај човјек је већ годинама на челу организационог одбора поетског сјећања „Шушњар“ Сански Мост – Оштра Лука. Уредништво над овом монографијом потписује Радован Јовић, бањалучки новинар и дугогодишњи сарадник Милана Дашића. Рецензент је Ранко Павловић, бањалучки књижевник и магистар историјских наука Жељко Вујадиновић.
    Монографија је замишљена као зборник радова на тему страдања дјеце у систему концентрационих логора Јасеновац а све ово прати списак побијене и умрле дјеце који је годинама скупљао господин Драгоја Лукић. На списку њих 19 432, са именом и презименом, основним подацима и претпоставњеним мјестом погибије и сахране. Монографија је двојезична српско – енглеска, са преко 150 фотографија и аутентичних докумената.
    Издавач књиге је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ из Бањалуке. Ово луксузно издање финансијски је подржао господин Пателија Пане Дудић, успјешан пословни човјек из Њемачке, родом из Козарске Дубице. Иначе, господин Дудић је и књижевник, аутор тротомног романа „Ауслендер“. Књигу је штампао „Графомарк“ из Лакташа уз нарочито залагање власника штампарије господина Светозара Свете Ћеркете.
    Учесници програма су били академик Матија Бећковић, Владими Јагличић, Јованка Стојћиновић николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режију за поетско-сценски приказ потписала је Рената Агостин, а поред ње глумили су Смиљана Маринковић, Марина Пјетловић, Ивана Перковић, Синиша Сушић, те ученици Основне школе „Вук Стефановић Караџић“, а наступио је и Мјешовити хор Српског пјевачког друштва „Вишњић“.
    То вече требало је бити и на страшном мјесту постојати. Бољело је а и требало је да боли. Ваљда то значи да смо још живи и да нисмо заборавили. Хвала организаторима и приређивачима овом монумента!

    Здравко Самарџија

Оставите одговор