Пољаци опрезно о проширењу ЕУ

Пољаци, који су преузели предсједавање ЕУ до краја године, врло су опрезни када је ријеч о даљем проширивању Уније на Балкан, јавља дописник Срне из Брисела.

Високе дипломате избјегавају одговоре на питања новинара о БиХ, а уздржани су и у одговорима за остале земље, осим за Хрватску, са којом, кажу, намјеравају да потпишу Уговор о приступању, али се ту ради првенствено о техничкој координацији посла који је политички договорен.

На питање новинара да ли намјеравају да се заложе да Србија и Црна Гора добију преговоре о чланству, а Србија претходно и кандидатуру, високи функционер у пољској влади рекао је да треба сачекати извјештај Европске комисије у октобру.

Ријеч је о извјештајима о напретку који Европска комисија објављује 12. октобра и у којима ће тим европског комесара Штефана Филеа презентовати процјену напретка и испуњавања услова кандидата.

"Србија је испоручила Ратка Младића и то мора да се награди. Али, Србија има још услова које мора да испуни, на примјер мора да се докаже у регионалној сарадњи", рекао је високи функционер у пољској влади и потврдио да се тиме мисли на Косово.

Према његовим ријечима, Србија има још посла на реформској агенди, али све је у њеним рукама.

Он је поновио да потези Пољске зависе од тога шта ће процијенити Европска комисија, али да се "не желе залијетати".

"Када Европска комисија донесе извјештај, већина земаља, рецимо 22 чланице, слиједе њену препоруку, а остале земље отварају дебату. Дакле, видјећемо", појаснио је исти извор.

Пољска је, као свака нова земља чланица ЕУ, по дефиницији за проширивање Уније, али њихово интересовање углавном је окренуто према истоку, према Украјини, свом великом трговачком партнеру, земљи гдје уз границу с Пољском живи и значајна пољска заједница.

Не скривају да би жељели да Украјина добије "европску перспективу", какву имају БиХ и остале земље региона, али знају да то није могуће.

Као према западном Балкану, једнако су уздржани и према Турској, а слично су се понашали и према амбицијама Загреба све до дана када је Хрватска званично закључила преговоре.

У незваничном разговору Пољаци су дали до знања да, ако се пружи прилика, неће пропустити да дјелују у корист проширења, али да Унија, за сада, "има много прече и теже проблеме", на које они стављају фокус.

То је првенствено подстицање економског раста у ЕУ, који мисле помоћи и уклањањем препрека унутар ЕУ. Иако је у ЕУ на снази слободно интерно тржиште, ипак има доста постојећих препрека и Пољаци би хтјели да се они елиминишу.
Варшава би требала за вријеме свог предсједништва да лансира почетак преговора за нови заједнички буџет ЕУ.

Иако није у еврозони, Пољска је економски врло успјешна и једина је чланица ЕУ која уопште није осјетила финансијску и економску кризу, па та велика дебата неће да мимоиђе ни њихово предсједништво.

Политички и идеолошки, Варшава је забринута због раста евроскептицзма у Европи као и недостатка праве солидарности међу чланицама и најавила је да ће се тиме посебно позабавити.