Пала влада у Словенији, нови импулси у виду мандатарке

Словенски посланици су изгласали неповјерење Влади Јанеза Јанше, за коју је гласало 55 посланика, док је 30 било за њен опстанак.

Словеначки парламент је истовремено подржао кандидатуру Аленке Братушек за мандатара за састав нове владе. Братушекова, вршилац дужности предсједника опозиционе Позитивне Словеније, 42-годишња мајка двоје дјеце, прва је жена мандатар за састав владе у Словенији. Она има рок од двије недеље да формира кабинет, а уколико не успије да обезбиједи парламентарну већину, предсједник Борут Пахор би могао да закаже ванредне изборе.

Криза владе и велики протести против владајућих политичких елита који потресају словеначке градове дуже од два мјесеца говоре о томе да се Словенија налази можда у најтежој политичкој кризи од 1991. године, када се одвојила од некадашње СФРЈ.

Почело је у Марибору, протестима против градоначелника Франца Канглера уз симбол: „Готоф је!". Уље на ватру недавно је долила објава антикорупцијске комисије да су и предсједник владе и градоначелник Љубљане под сумњом за корупцију. Предсједник парламента и неколико министара у влади подносе оставке. Предсједник уздрмане владе Јанез Јанша позива на контрамитинг, али протести су се ширили – било их је у Марибору, Новој Горици, Птују, на улицама Љубљане, Копру, Крању…

Основно је питање да ли ће Словеначка народна странка (СЛС) и Грађанска листа (ДЛ), иначе странке десног центра које су напустиле владајућу коалицију бити спремне на сарадњу с Аленком Братушек. Те двије странке после последњих ванредних избора у децембру 2011. нису ушле у коалицију са Позитивном Словенијом ради формирања нове владе, због чега је лидер ПС, градоначелник Љубљане Зоран Јанковић улогу мандатара за састав владе морао да препусти Јанезу Јанши.

Почетак краја Јаншине владе догодио се у јануару, након што је антикорупцијска комисија објавила извјештај у којем је њега и Зорана Јанковића оптужила за прикривање њиховог стварног имовинског стања. Неколико коалиционих партнера у влади је од Јанше тражило да поднесе оставку, али је он то категорично одбијао, након чега су три странке напустиле владајућу коалицију, у којој су тако остале само Јаншина Словеначка демократска странка (СДС) и Нова Словенија (НСИ). Зоран Јанковић је одлучио да, због оптужби антикорупцијске комисије, привремено "замрзне" своју функцију предсједника ПС до наредних страначких избора и тако је Братушекова преузела вођење партије.

Братушекова је представљајући свој програм у парламенту, најавила да би главни циљ нове владе био нормализација политичких прилика, враћање оптимизма и заокрет у односу на престроге мјере штедње у јавној потрошњи, на којима је инсистирала Јаншина влада, а које су се, како је истакла, показале неуспешним.

За разлику од Јанше, који је, према њеним ријечима, плашио Словенце пријетњама о могућем банкроту државе и "грчком сценарију" у случају да се не настави са строгом политиком штедње, је рекла да би њена влада проблеме рјешавала тако да би се показало да је такав страх био неоправдан.