Опет Американци о Титу: Од Стаљина га ишчупали нуклеаркама и доларима

САД биле спремне да нуклеарним оружјем бране СФРЈ од Стаљина, пише у документу америчке Националне безбједносне агенције са кога је скинута ознака тајности.

Стаљинов приватни рат са Јосипом Брозом Титом умало није проузроковао трећи свјетски рат, наводи се у објављеном документу са којег је америчка Национална безбједносне агенција (НСА) скинула ознаку повјерљивости, преноси Радио-телевизија Србије.

У документу који је назван "Избјегавање Армагедона", НСА наводи да је Стаљин био одлучан да по сваку цијену уништи Тита и "његов отпаднички комунистички режим".

Тито је повукао неколико потеза који су разбјеснили Стаљина, а кап која је прелила чашу био је грчки проблем и Титова помоћ (око 10.000 "добровољаца"), комунистима који су се борили у тој земљи.

Стаљин је Титу послао писмо критикујући "грчку линију", сматрајући да комунисти у Грчкој немају никакве шансе зато што Атину подржавају Сједињене Америчке Државе, "најмоћнија држава на свијету".

Пошто је Београд одбио да попусти, Стаљин је захтијевао оштру казну. Осим избацивања из Информбироа, Совјети су започели заједљиву пропаганду проглашавајући Тита и његову владу за "шпијунске групе", одане америчком и британском империјализму.

У совјетском блоку почеле су "чистке" Титових савезника, а најтемељније у Мађарској, првој линији уз југословенску границу.

На тај начин почео је "обавјештајни рат епских пропорција" између Југославије и Совјетског Савеза.

И Тито је настојао да ослободи свој режим просовјетских елемената, те је почео чишћење партије, војске и тајне полиције познат као "лов на издајице" које је називао "ибеовци", пише у документу НСА, чији аутор и поријекло, како наводи РТС, нису познати, али стоји и напомена да изнијета мишљења нису и службени став Агенције.

У документу се, потом, описује пропагандни рат између двије државе и партије и наводи да је војна акција Стаљина дјеловала као реална опција, "пошто су субверзије и саботаже пропале".

То су потврдили и извори који се помињу у документу. Један од њих је и мађарски дезертер генерал Бела Кираљ.

Према његовим ријечима, Мађарска народна армија требало је да пробије југословенску одбрану у Војводини. То би отворило врата ка Београду, који је требало да заузму совјетске оклопне трупе.

Уништење Југославије је постало главни разлог постојања "армија сателита" (војске Југославији сусједних држава тзв. Источног блока), а пропаганда у тим државама била је изузетно јака.

Мађарска војска, како је објаснио генерал-пуковник Михаљ Фаркаш, намјеравала је да се супротстави "агресији титоистичких бандита против свете територије наше социјалистичке отаџбине".

Совјети су ускоро оформили специјалне борбене јединице, укључујући и три интернационалне бригаде у Мађарској, Румунији и Бугарској, опасно пријетећи Београду.

Високе положаје у тим јединицама заузимали су југословенски емигранти, а погранични инциденти постали су веома учестали.

То је допринијело томе да се за сукоб заинтересује и Запад. У августу 1950. године процјене ЦИА биле су да би југословенска армија имала шансе против трупа Румуније, Мађарске и Бугарске.

Међутим, присуство шест совјетских дивизија у тим армијама значило би пораз Југославије.

Увод у трећи свјетски рат?

Отуда је ЦИА закључила да југословенски отпор зависи од степена и брзине западне помоћи, а поједини сенатори су упозоравали да би "совјетски напад на Југославију лако могао да представља увод у трећи свјетски рат".

Како би спремиле југословенску војску за рат, Сједињене Државе су створиле шему помоћи. У години послије инвазије на Кореју, Вашингтон је обезбиједио 77,5 милиона долара помоћи за Београд. До средине педесетих година, војна помоћ је укупно износила пола милијарди долара.

У јуну 1951. године, генерал Коча Поповић је посјетио Вашингтон ради заједничких војних планирања. На прву лопту, помоћ Вашингтона Београду била је неочекивана.

Прије разлаза са Москвом, радикални режим у Беораду био је у западним медијима озачен као совјетски сателит број један, а односи између Југославије и САД су били напети.

Ипак, због совјетске пријетње, ствари су се промијениле. У септембру 1951. године обавјештајна заједница Сједињених Држава већ је означила Југославију као вриједну и поуздану брану од Совјетског Савеза.

ЦИА очекивала чланство Југославије у НАТО-у

Специјални пројекти ЦИА развоја за 24 мјесеца рачунали су на Југославију као будућу чланицу НАТО-а, уз Грчку, Турску и Шпанију, што би било главно појачање Алијанси за евентуални рат против совјетског блока.

Закључено је да је совјетска инвазија на Југославију веома вјероватна и да би могла ускоро да се оствари. Из перспективе НАТО-а, Југославија је служила као штит за рањиву Италију и Грчку.

Планови су ишли толико далеко да је у септембру 1951. године Врховна команда савезника у Европи наредила да ће Италија бити брањена на ријеци Сочи, која је великим дијелом била на југословенској територији.

Упркос великој војној помоћи коју је Запад пружао Југославији, страх од совјетске инвазије растао је у земљама НАТО-а. У фебруару 1951. године британски војни врх је објавио да ће совјетски напад на Југославију довести до трећег свјетског рата. И Вашингтон је сматрао да би напад на Југославију могао бити увод у глобални рат.

Пошто НАТО није био у стању да оствари предност када је ријеч о конвенционалном наоружању, опција нуклеарног оружја често је била спомињана. У недељама после инвазије Кореје, Вашингтон је прихватио опцију да искористи нуклеарно оружје како би одбранио Југославију. То би свакако произвело и одговор с друге стране и тешко да би било могуће избећи "нуклеарни рат".

Амерички успјех у Кореји одвратио Совјете

Ипак, дуго очекивани совјетски напад никад се није десио. Према генералу Кираљу, завршне припреме за напад на Тита кулминирале су за вријеме америчке инвазије на Кореју.

Али развој догађаја на Корејском полуострву је био неочекиван за Совјете. Москва је резоновала: Ако је Америка уложила такав напор како би спасла Кореју, како ће се онда ангажовати да спасе стратешки важног Тита?

Због тога је Стаљинова спремност да изазове свјетски рат, чак нуклеарни рат, слабила, а планови за инвазију су одложени. Према Кираљевим ријечима, америчка јака одбрана Јужне Кореје одвратила је Стаљина од инвазије.

Пошто су планови о инвазији стављени по страни, Стаљин се поново вратио плановима за убиство Тита.

У посљедњи план о Титовом убиству био је умијешан совјетски илегалац Јосиф Григуљевич, познат као "Макс", који је био задужен за први неуспјешан атентат на Троцког. Григуљевич је требало да убије Тита отровним гасом.

Према Павелу Судоплатову, експерту МГБ-а, то је било веома наивно и дјетињасто. И никада се није догодило. МГБ, претеча КГБ-а, шаље 1. марта 1953. године извјештај Стаљину у коме објашњава да "Макс" није послат у Београд.

То би могао бити посљедњи извјештај који је Стаљин икада прочитао, пошто је, наредног дана умро од можданог удара.

Подсјетимо, недавно су објављени детаљи из још једног документа ЦИА, са којег је скинута ознака тајности. У том документу се на основу фонетске анализе, наводи да Јосип Броз Тито није био југословенског поријекла, јер је српски језик, који му је "наводно" матерњи, говорио са "страним акцентом".