Олимпијска ватра горила са прекидом

Симбол Олимпијских игара није горио 11 часова и то први пут у историји а да у питању није била виша сила.

Због егзибиције и екстраваганције организатора на церемонијалу отварања олимпијски пламен је упаљен на средини терена, па је због тога сада морао да се угаси и да се читава конструкција (висока осам и по метара, направљена од 204 челичних цијеви, колико иначе има земаља учесница) премјести између трибина.

Приликом премјештања специфична бакља је смјештена у посебно постоље и транспортована неколико десетина метара, а онда је смјештена на исто мјесто гдје се налазила и пре 64 године, али на Вемблију. Пламен је поново упалио Остин Плејфут, човјек који је 1948. (Лондон је и тада, као и 1908. био организатор ОИ) био један од носилаца олимпијске бакље.

Никада раније олимпијски пламен није био угашен вољом људи. Два пута то се догодило због више силе: 1976. у Монтреалу узрок дводневног одсуства симбола Игара било је велико невријеме праћено кишом, а 2000. у Сиднеју ватра је нестала на четири минута због, како је објашњено, „техничке грешке”.

Организатори Игара у Лондону, инсистирали су на томе да пламен остане у оквиру стадиона без обзира што тако неће бити видљив и за гледаоце ван стадиона на коме ће се одржати атлетска такмичења.Многи критичари овакве одлуке кажу да је много боље било да се цијела конструкција монтира на врх оближње куле „Орбита”, са које би пламен био уочљив из сваког кутка енглеске пријестонице.