Одричем се националног идентитета!

Када осјећаш да си килограм кромпира на пијаци, па се цјенкају колико вриједиш. Налазе ти врлине и мане, а можда си и толико труо да би те требало бацити. Била је фора некада да се преко новина одрекнеш члана породице и сл. па када већ имам то преимућство да пишем за Фронтал ево користим прилику […]

понедељак, фебруар 11, 2013 / 11:38

Када осјећаш да си килограм кромпира на пијаци, па се цјенкају колико вриједиш. Налазе ти врлине и мане, а можда си и толико труо да би те требало бацити.

Била је фора некада да се преко новина одрекнеш члана породице и сл. па када већ имам то преимућство да пишем за Фронтал ево користим прилику да се одрекнем јавно националног идентитета.

Оно што збуњује мене саму, јесте ког то националног идентитета???

Да ово пишем и урадим подстакла ме једна синоћна дискусија. Још увијек сам преко гране, у Италији. Не грије ме нешто сунце, зима је, а и кући је завејало, џабе сунце нашег неба.

Траже ми национални идентитет, развлаче, жвакају и никако да прогутају. Те Босна, па Босна и Херцеговина, па Србија, Југославија, а да ви оно причате сви тамо на Балкану исти језик, српски, босански, српско–хрватски, разумију вас и у Црној Гори, како стојите око тог разумијевања са Македонцима, Словенцима. Бугарска и Румунија у ЕУ, хм. Јесу ли они ратовали?!

Све ја ово сада мажем својом бојом, мислим причу. Мало драматургије, кореографије, сценографије, психоделије.

И није то све од синоћ, то је свакодневница. Увијек када се ово покрене, дискутанти су махом људи са Балкана, врло смо дискутабилни чини ми се.

Мени увијек једна слика у глави, трче људи, ломе се, газе једни друге, повлаче, сатиру, пуцају кости, зној облива, косе рашчупане, трче, трче да од себе побјегну. Прогонитеља, себе, страшно се плаше, зажмире, склањају поглед, покривају очи рукама, навлаче капу, да сами себе у очи не погледају.

Јуче почнем дан разговарајући са једним Албанцем, каже питао га професор је ли хришћанин. Овај му одговори да јесте, мени додаје да му је мама хришћанка, тата муслиман. А он лично не практикује вјеру, површно коментаришући како смо ето били 500 година под Турцима, па сада има то презиме, тако из прве вуче на муслимана. Након тога професор, иначе му је ментор за тезу, све фино са њим. Љубазан, приступачан.

Питам га ја: што ниси набацио неки крст од почетка? – то је било иронично, но није укапирао, он је само једна причалица па му дошло да ето обнародује ситуацију са професором.

По чему је дотични млатимудан професорски бољи од било ког радикалног муслимана који се опаше динамитом и шмека коју амбасаду да посјети. Мени је исти, ако не и гори, зато што је п…ца, тај никада не би бомбу бацио, него ето мало кења около, за крст часни.

Још ми је у глави она захуктана гомила на брдовитом Балкану, трче, трче, трче. Али сјенке вјерно прате, од себе се побјећи не може.

Ја сам сада без националног идентитета, заболе ме. Без чега?!

Сузана Маџарић

Валенцано, Италија



0 КОМЕНТАРА

  1. Не можеш се ти одрећи „националног идентитета“… Ти се можеш одрећи нечега што си ти зарадилиа или ти постигла у животу…
    Али нацију или припадност неком народу си наслиједила и одговорна си према својим потомцима да им то уредно прослиједиш, а они да чувају и даље преносе…

    Вјерујем да ти имаш много других ствари са којим се можеш играти и исмијавати… Без обзира који ти је „национални идентитет“, остави га на миру…

    ПС. А писање ти стварно не иде од руке… Вјероватно си учила у школи да свака прича треба да има увод, садржај и закључак, а код тебе ни главе ни репа…

  2. Dobro sam ja rekao i kurta i murta mogu pisati za ovaj frontal. Ako je to tako svi željno očekujemo prve tekstove rammsteina,prijedora,Sikirice, jedva čekamo.
    Ova i pisanje ko nebo i zemlja.Odriče se nečega čega nije ni imala. Samo još nam fale oni dijaspora lokal patrioti, oni što su kliznuli tokom rata u sretne države a sad nam daju punu podršku i govore kako treba da živimo ovde. Valjda frontal omogući i takvima da pišu ovde kad već može ovim nikogovićima.

  3. „Не можеш се ти одрећи „националног идентитета“… Ти се можеш одрећи нечега што си ти зарадилиа или ти постигла у животу…
    Али нацију или припадност неком народу си наслиједила и одговорна си према својим потомцима да им то уредно прослиједиш, а они да чувају и даље преносе…“

    Šta ako ode u npr. Kanadu i uda se za Kanađanina? Šta se onda i po kojem principu prenosi?

    Lijep pozdrav

Оставите одговор