О пиротској пегланој кобасици ће се писати научни рад

Први пут ће се пеглана кобасица, бренд пиротског краја, наћи у једном научном раду. Шта је то чини посебном, истражује тим младих научника Природно-математичког факултета у Нишу, којима је на одсјеку за биологију ужа специјалност храна.

Када је, прије двије године, млади Пироћанац Данило Пенић почео лабораторијско истраживање пеглане кобасице, није ни слутио колико ће му израда мастер рада бити тешка, јер о том производу старопланиског краја литературе – нема.

„Моје истраживање се састоји од тога да откријемо који су то мали организми који доводе до тако квалитетног укуса, односно мириса и поспешују да обично месо постане тако квалитетан производ“, објашњава овај студент мастер студија биологије у Нишу.

У томе му свакодневно помаже менторка која је магистрирала на сиру са Радан планине, а прва у Србији докторирала на кајмаку.

„То је с једне стране тешко зато што своје резултате немате са чим да упоредите, а с друге стране занимљивије него да идете већ утабаним стазама“, нагласила је Наташа Јокић, ванредни професор ПМФ-а у Нишу.

Они који пеглану кобасицу праве деценијама, попут Предрага Станковића, који се тим послом у Пироту бави пола вијека, кажу да је тај производ права наука, те да је о њему сигурно тешко писати, али га је још теже правити.

„Кобасица се суши на промаји 40 дана и свакодневно се, ујутру и навече, пегла флашом. Осамдесет пута треба да је скинете и окачите да бисте је пеглали како би била доброг квалитета“, објашњава Предраг Станковић Мрња из Пирота.

Жеља тих младих људи је, кажу, да повежу науку и привреду, јер у производњи здраве хране виде останак младих на селу.