Нова књига Љиљане Хбјановић-Ђуровић

Издавачка кућа "Глобосино д.о.о. – Александрија” из Београда објавила је нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић (1953), под насловом "Сјај у оку звезде”. Ово је једанаести роман најтиражније српске списатељице, чији су сви романи доживјели више издања. Своје романе продала је, до сада, у тиражу од милион примјерака. Пет пута, узастопце, била је најчитанији писац у […]

уторак, јун 5, 2012 / 05:04

Издавачка кућа "Глобосино д.о.о. – Александрија” из Београда објавила је нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић (1953), под насловом "Сјај у оку звезде”.

Ово је једанаести роман најтиражније српске списатељице, чији су сви романи доживјели више издања. Своје романе продала је, до сада, у тиражу од милион примјерака. Пет пута, узастопце, била је најчитанији писац у Србији, по анкети библиотека у Србији. Објавила је 26 својих књига у иностранству, на дванаест језика: чешком, италијанском, грчком, македонском, француском, мађарском, бугарском, украјинском, руском, румунском, бјелоруском…

„Сјај у оку звезде”, каже списатељица, роман је о снази вјере, о проблемима стваралаштва и жртви, о даровима Духа Светога, о невидљивој свјетлости икона, о женама које су мијењале историју славног Византијског царства и историју хришћанства. Ово је, такође, и роман о побједи православља.

Радња романа одиграва се од новембра 765. до септембра 780. љета господњег. Главне јунакиње романа „Сјај у оку звезде” јесу три изузетне жене, које су живјеле у доба када цркве нису биле домови Божји, већ су личиле на повртњаке и птичарнике, када је, по заповјести царева и патријараха, иконољубље проглашено за јерес, када су иконе скрнављене и јавно уништаване, а сви који их поштују – прогањани.

Ирина и Теодора биле су византијске царице, вољеле су иконе и бориле су се за повратак иконопоштовања, свака по својој моћи и по својој природи. Лилија је била иконописац. Никада се није одрекла своје узвишене умјетности, чак ни када су многи сликари одбацили дар Божји, како би примили дарове царске. Лилија се иконописања није одрекла ни када је оно забрањено. Знала је да „човјеку не вреди да задобије читав свијет – ако души својој науди”. Остала је вјерна иконописању, своја, загледана у „сјај у оку Звезде незалазне”.

У роману су одговори на питања: како нас Дух Свети надахњује и испуњава, зашто прву недељу Васкршњег поста славимо као Недељу победе православља, како нас, преко иконе, кроз видљиво дотиче невидљиво, шта може да учини мајка која свога сина воли више од сопствене душе, гдје су границе вјере, шта је мера љубави, шта је основ свега чему се надамо, како да будемо спремни за Осми дан?

Благослов за објављивање романа дао је, и предговор написао, владика црногорско-приморски Амфилохије, који, између осталог каже: „Да ругоба и демонски зверињи лик нису и не могу бити последња реч о Богу, свету и човеку, него Пречисти Лик, икона Бога Слова – о томе једноставно, разуђено и драматично сведочи мудра списатељка ове књиге”.

Роман „Сјај у оку звезде”, Љиљана Хабјановић Ђуровић сматра својом књигом-тестаментом и каже да је Лилија, у ствари, она.



Оставите одговор