Њујорк тајмс: Обама није слушао савјетнике за Либију

Амерички предсједник Барак Обама одбацио је савјете највиших правника Пентагона и министарства правде одлуком о наставку војног учешћа Вашингтона у рату против Либије без одобрења Конгреса, пише данас "Њујорк тајмс".

Позивајући се на неименоване званичнике администрације, лист наводи да су Џех Џонсон, главни савјетник Пентагона, и Керолајн Крас, шеф Канцеларије за правне савјете министарства правде, пренијели Бијелој кући како сматрају да се војне активности САД-а у авио рату против Либије, који предводи НАТО, могу сматрати непријатељствима.

На основу закона из 1973. године забрањује се војно ангажовање америчких снага у неким акцијама дуже од 60 дана од почетка непријатељстава без одобрења Конгреса, у случају Либије 20. маја, и налаже се повратак војника у наредних 30 дана.

Овај закон усвојен је у вријеме рата у Вијетнаму како би се дефинисала овлаштења предсједника и Конгреса у вези са војним акцијама САД.

Обама се, међутим, одлучио прихватити правну анализу других чланова свог правног тима – савјетника Бијеле куће Роберта Бауера и правног савјетника Стејт дипартмента Харолда Коха, који сматрају да америчке војне активности према Либији не потпадају под непријатељства, па се предсједник не мора обраћати Конгресу да би их наставио.

Предсједник може донијети одлуку различиту од закључака канцеларије за правне савјете, али се то ријетко догађа, и у нормалним околностима интерпретација закона коју да канцеларија правно обвезује администрацију.

Откриће "Њујорк тајмса" услиједило је након што је Бијела кућа у сриједу упутила извјештај с образложењем Бауера и Коха, који су конгресмени жестоко критиковали.

За неке скептике кључни је детаљ за одлучивање да ли нека мисија у којој се користе ракете испаљене из авиона може потпадати под појам непријатељства.

Због тога се, како се приближавао 20. мај, Џонсон залагао за престанак напада беспилотним летјелицама да би се ојачао аргумент да преостале америчке активности као подршка НАТО не потпадају под одредбе закона.

Обама је, међутим, одлучио да не постоје правни разлози да се било што промијени у тој војној мисији.

Администрација је у изградњи свог става слиједила неуобичајену процедуре.

Традиционално, Канцеларија за правне савјете прикупља ставове разних агенција и затим одлучује која је правна интерпретација најбоља.

Министар одбране и предсједник имају право да то промијене, али то ријетко чине, наводи Ројтерс.

Овај пут, од Керолајн Крас је затражено да Бијелој кући поднесе мишљење на мање службени начин, као и правници других владиних агенција.

Након неколико састанака и телефонских позива предсједник Обама, који је завршио уставно право, донио је одлуку, пише "Њујорк тајмс"