Ниједан свједок није оптужио Капетана Драгана за батине

У Сплиту је данас настављено суђење Драгану Васиљковићу познатијем као Капетан Драган, оптуженом за ратни злочин, а свjедочили су заробљеници книнског затвора, хрватски полицајци заробљени у јуну 1991. године. Иако су причали о батинама које су добијали, нико од свjедока није оптужио директно Васиљковића.

Свjедок Иван Кризманић био је полицајац из ПП Слуњ заробљен 6. јуна код Личког Петровог Села.

"Заробили су нас ЈНА и "мартићевци". Одвезли су нас у Кореницу, а онда у Удбину и Книн. У Удбини су нас одмах почели тући. Истицао се један Црногорац, не знам му име. Кундаком су ме ударили у око. Исте вечери су нас одвели у Книн. Заустављали смо се на сваком пункту где су нас тукли. У затвору у Книну сам био до 14. августа када сам размењен. У барутани книнске тврђаве био сам месец, месец и по, а онда су нас пребацили у стару болницу. Чувари су нас тукли, доводили су и цивиле да нас туку. Унутра смо били нас шесторица. Четири полицајца и два цивила. Тукли су нас шакама, пендрецима, ногама. Најгоре би било за православне празнике. Било је поломљених ребара и избијених зуба. Били смо гладни и жедни. Капетана Драгана сам први пут видио на испитивању у једном ресторану. Он нас није тукао. Питао би је ли нас неко туче, но како би то питао испред стражара, нико му не би одговорио", казао је сведок Кризманић, пише Индекс.

Свједок је навео да су га љекари прегледали у Загребу након размјене, али документацију нема јер му је изгорила у кући у Селишту Дрежничком за вријеме окупације. За капетана Драгана нико га није питао до испитивања у Карловцу 2006. године.

Свједок Звонко Магдић био је заробљен с Кризманићем и са њим је био заробљен у барутани книнске тврђаве.

"Тражили су да им кажем колико има полицајаца у испостави Дрежник, чак су ми дали и попис који сам ја требао да прегледам. Капетана Драгана видио сам у Книну када су нас довели. Рекао је стражарима да нас престану тући. У Книну су нас врло често тукли, палицама, кабловима, шакама и ногама. Знали су тражити од нас да радимо склекове, па би нас тукли ногама. Васиљковић ме лично никада није тукао. Барутана је била величине пет са шест метара, мрачан простор, нисмо знали ни када је дан, ни ноћ, није било прозора, а ни захода. Малу нужду обављали смо у просторији која је била доста влажна па смо са зидова лизали воду. Храна је била засољена, од ње би били жедни, а воде нисмо имали. Један стражар је био добар према нама па би нас пустио напоље да мало прошетамо, а донио би нам и воде. Првих шест дана спавали смо на земљи, а након тога смо добили некакве клупе. Чувари су нас тукли свакодневно, ја сам био цио модар од удараца. Нисам имао ломова. Највише је страдао Марко Мијић, повраћао је крви, одвели су га у болницу", испричао је Магдић.

Од стражара је сазнао да је капетан Драган њихов командант. Видио га је у цивилу, тренерци и мајици кратких рукава, а не униформи, преноси Индекс.

"Колико знам, није тукао заробљенике, нити је долазио код нас у барутану, већ је био у заповједништву", казао је свједок.