Невесињци пјешке отишли под Острог
Кренули смо 9. и прешли 170 километара за три дана, да бисмо под Острог дошли 11. маја. Прву ноћ смо стигли у Гацко и тамо преспавали у парохијском дому, а друга ноћ нас је затекла на Голији где смо спавали на земљи – каже Милан, један од двојице водича.
Кренули смо 9. и прешли 170 километара за три дана, да бисмо под Острог дошли 11. маја. Прву ноћ смо стигли у Гацко и тамо преспавали у парохијском дому, а друга ноћ нас је затекла на Голији где смо спавали на земљи – каже Милан, један од двојице водича.
Група од 76 ходочасника из Невесиња ходочастила је пјешке у манастир Острог, гдје су се поклонили моштима Светог Василија Острошког поводом великог празника посвећног овом светитељу, рођеном у херцеговачком селу Мркоњићи.
Невесињци су под Острог отишли седми пут, а ове године били су најбројнија група која је стигла пјешке у најзначајнији центар вјерског ходочашћа на овим просторима.
Вођа пута Милан Кандић из Невесиња каже да је група пјешачила 170 километара у три етапе. Прву ноћ су спавали у Гацку у парохијском дому, другу на Голији "под ведрим небом" и трећу под Острогом.
"Под Острог смо стигли, поклонили се моштима Светог Василија Острошког и били на поноћној литургији. Имали смо величанствен дочек од народа који је тамо већ био и дуги аплауз који нас је дирнуо. Неки од нас су плакали. То се не може описати".
Он је додао да је 2011. године трчао од Невесиња до Острога и да му је од тада била жеља да Невесињце организовано поведе на поклоничко путовање пјешке.
Уз Кандића, вођа пута био је Огњен Шмркић, а техничку помоћ пружили су им Саша Ивановић и Дајана Комлен.
"Било је величанствено ово доживјети и бити дио поклоничког путовања", навела је Комленова.
Српска православна црква услави празник Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог у Црној Гори, а који је мјесто ходочашћа за вјернике свих религија.
Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи у Поповом пољу у Херцеговини, одакле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице, гдје се замонашио и започео живот подвижника.
Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живио је у манастиру Тврдошу, служећи православној вјери и чувајући своје вјернике од турских свирепости.
Када су Турци разорили Тврдош, Василије је преселио у манастир Острог, гдје је наставио подвижнички живот. Умро је 1671. године, а због својих исцјелитељских моћи проглашен је за свеца.