Непотизам у РС: Што маца коти – то буџет лови

Непотизам је раширен од нивоа предсједника и премијера, до управника и васпитача у средњошколским домовима.

Све што у овом тексту слиједи, надахнуто је чистом породичном, рођачком, буразерском, земљачком, нити непотизма.

Син предсједника СНСД, Милорада Додика, за вријеме његовог премијерског мандата добио је преко 3.000.000 КМ из Инвестиционо-развојне банке, а кћерка Горица се за вријеме мандата Александра Џомбића на истој функцији, запослила у Министарству за економске односе и регионалну сарадњу.

Момак није родбина

Члан Предсједништва БиХ из РС, Небојша Радмановић, на мјесто савјетника у свом кабинету запошљава зета, Данила Петровића. Оправдање које је Радмановић касније навео медијима, било је да Петровић у вријеме постављења на ту дужност није још био законски његов зет.

У године забављања такође не спада ни што је предсједникова кћерка Борјана Радмановић-Петровић постављена за главног и одговорног уредника Независних новина Жељка Копање. Тако је била дио медијског троугла чију главну осовину је, до њихових недавних смјена, чинио брачни пар Кусмук-Давидовић – односно главна уредница Гласа Српске и директор Радио-телевизије РС.

Да Радмановић може бити поносан пунац указује и чињеница да је његов зет Данило Петровић од прошле године сувласник приватне хидроелектране. Петровићева мајка, Сека Кузмановић, директор је Електрокрајине, те тако она за државни новац купује струју од свог сина.

Закондавна, извршна и судска својта

Жена предсједника Народне скупштине РС, Игора Радојичића, помоћница је министра финансија у Влади РС.

Глава овог министарства, Зоран Тегелтија, за помоћника има и кћерку посланице Радмиле Стојинић, док је своју бољу половину такође дао на исти посао, те је помоћница министра трговине и туризма.

Списак са непотистичком аромом дјелује готово бескрајно. Син Душанке Мајкић ради у Пореској управи, Николе Шпирића у Амбасади БиХ у Београду, на чијем је челу Ранко Шкрбић, бивши министар здравља и још увијек актуелни кум Милорада Додика.

Син шефа Правобранилаштва РС, Слободана Радуља, запослен је као замјеник министра правде БиХ, док колега правник и предсједник Уставног суда РС, Џерард Селман, има супругу запослену у Поштама РС, сестру и свастику у Фонду здравства, а кћерку у Министарству за економске односе.

Чекајући локалић

Непотизам на нижим нивоима државне службе је очигледнији и, условно речено, забавнији.

Бранислав Видић, директор Средњошколског дома у Бањој Луци, прошле године расписује конкурс на који је примљена његова жена. Након жалбе других кандидата, просвјетни инспектор утврђује да њена стручна спрема не одговара условима. Све то му опет не смета да распише конкурс за мјесто васпитача, кандидати се испитују усмено и лично од стране Видића, те посао опет добија његова супруга, Свјетлана Видић, индустријски менаџер.

Мирко Којић, посланик СНСД у НС РС, за вријеме док је начелник општине Србац, на мјесто директора локалне туристичке организације поставља своју снаху, Данку Којић; док му је син шеф протокола код Милорада Додика.

Шлаг на непотистичкој торти је додала ових дана Влада РС, именујући у Управни одбор Јавне установе Центар за дјецу и омладину са сметњама у развоју из Дервенте Давора Симића, сина начелника Општине; Ивону Новић, кћерку Новака Новића, начелника Одјељења за општу управу и Николу Ружичића, сина Гроздана Ружичића, директора Комуналног предузећа Комуналац. Сви из Дервенте, и сви из СНСД.

НеПДПотизам до Требиња

Опозициона ПДП је у мају усвојила Декларацију о борби против непотизма у институцијама и јавним предузећима РС, што дјелује веома закаснило будући да њиховом некада истакнутом члану и својевременом премијеру, није сметало да једног сина запосли код себе на Економском факултету, а другог у царини.

У времену данашњем Славко Вучуревић, градоначелник Требиња из редова ПДП, запошљава свог кума за возача, а свастику у Одјељењу за борачка питања, док се у новоосновану канцеларију Савеза општина и градова РС, институције под опозиционом доминацијом, запошљава кћерка Требињца Драгана Ћузулана, генералног секретара СДС.

Једини проблем након свега овога је, да ли се ви који ово гледате питате: „Докле?“ или „Да је и мени тако“?.